Otadžbina

ИВАН ГУНДУЛИЋ

119

вање до селе непознатих земаља — на крајишту придморскоме, у славном граду Дубровнику, као да се наставља књижевност наша ; поезија овој бејаше главни предмет као оној првој вера. 1 Онде, код ирвих, види се силан утицај византинске, књижевности, а овде италијанске поезије. Нова књижевност настаје онда кад се у велике јавља опадање ове дубровачке књижевности, књижевности тек једнога дела нашег народа. Она се развија свестрано ; с делима неколико даровитих књижевника она је постала права народна књижевност. Што се језика тиче наши стари у почетку примаше књиге написане језиком панонских Словена, који се без прекида мењаше под утицајем народнога говора, али који ипак очува доста особина језика старог словенског. Кад у почетку новога века поче да се забатаљује по мало латински језик, кад апсолутно госпоство његово поче престајати, а народни језик задобијати све више цене — тада се и у Дубровнику и у Далмацији јавише песници, којп пригрлише народни језик. У првих песника дубровачко-далматински види се превласт чакавскога дијалекта, али доцније он све више уступа пред штокавским, и јужни говор српски преовлада са свим и њих.

Благодетно бејаше суседство маварско суседним хришћанима: под њиховим утицијем носта'ала је и развијала се трубадурска (лирска) јуж. и труверска (епска) поезија северне Француске на народном језику : а до тада се у западној Јевропи писало и певало скоро само латинским језиком. Истина у другој половини XV века узимље мах опет класицизам (кад паде Цариград), али он сад нрипреми само земљиште за прави рад на књижевности. 2 У дубровачко-далматинских песника 1 Обилна поезијом дубровачка књижевноот има и научних дела, само шго ву она, у духу оног времена , писана језиком латинским, као ш1 р. математнчких (Марина Геталдића -ј- 1627), јестаственичких (Руђера Бошковића, 1 71 1 — 178 7), даље дела из науке о језику писци речника : Фауст Вранчић 1 551 — 1 606, Микаља 1651, Арделио дела Бела умр'о 1737, Јослф Волтици и Стулић ; писци граматика ; Баруто Кашић + 1650 Бела, Апендини) и т. д. Испореди Стојана Новаковића Историју српске књижевности, 1871, стр. 148 — 1 50. 2 0 појави ове књижевности испореди Џ Дрепера ор. с. стр. 5 3 и 54; Вагр. Јагића 'Грубадури и најстарији хрватски шрицн у Кас1и Ј11д081ауеп8ке ака<1етјје кпј. IX, стр. 211.