Otadžbina

ИВАН ГУНДУЛИЋ

њих Коревски хтеде да врати у бој, али по што бејаху исекли за собом дрвета, спотаче му се брзи коњиц и јунак паде с коња. Тада скочише неверници на зло справни, и при свој његовој јуначкој обрани свсзаше га и издагоше Турцима, њега, који дође да их јослободи од ропства турскога. 1 Чувши то Крунослава, у гњеву попали сва богданска поља и села. Да би ослободила свога вереника пође ратовати уз Владислава; она често излеташе из табора и проливаше турску крв позивљући на мејдан Османа. Осман јој хтеде изаћи на мејдан да га не претече Соколица, која беше у њ заљубљена. Две војско стадоше да гледају мејдан између двојице витеза: поломивши бојна копља потргоше сабље: искре лете из штитова а »бели оклопи пламом горе®. Тврди су им штитови и оклопи Ничије крви још не попи Једне капље гвожђе бритко. Пуне срџбе подигоше се на стремен мислећи свакада ударцем силним учини крај борби, но убојнице тим само скидоше једна другој шлемове. Место два витеза објавишо се сад две девојчице. Ови почеше горети љубављу к једној или другој девојци: а да их не би како зло задесидо — на конијех стрјеловитијех Сунуше се с оба краја Двије дубраве копја витијех. ' аКоревски. или боље Корецки (у Собјескога 8атие1 Когестз). јест лице историјско ; само невесте бојнице не имађаше : Крунославу је са свим песник измислмло. Самуило Корецки заиста је ишао на Турке иомажући молдавскому намеснику, одметнику султанову. Намесник тај Гашпар Грацијан или Грчцијани, иризиваше у помоћ Пољаке, али се овп не одлучише на војну с Турцима , но само помагаху цоједпне пане , који иђаху независио од државе. Последњи ноход предузе Коревски. У почегку иђаше с успехом, али најзад Турци већои силом разбишо пана са сним п њега самога заробише. Њега одведоше у Цариград одакле се утокав спаее, а за тим, учествоваше у походу Стаиислава Жолкевског кога најпосле послаше Пољаци Грацијану на помоћ. Али ово бејаше боз икаКва успеха: од 25.000 Молдаваца које обећа Грацијани не би ништа, и Пољацика, на број 5.200, требало је бориги се са непријатељском' војском од 100.000. Томе се придружп побуна у њихову стану и оскудица у храни, што се сврши очајцичким бојем код Цецоре где изгибе мноштво Пољака, међу којима и стари војсковођа који не хте да преживи свој пораз. Многи падоше у ропство, међу овима беше и Коревски. Што у Гундулића Коревски паде у ропство мало пре хогинскога боја и то ради издајсгва Молдаваца, саставља се у једно овде ратовање самога Коревског п цецорска битка под Жолкевским. Осим тога издаја Молдаваца своди се на уздржавање од помагања Пољацима ; Турцима пак они нису помагали." Р. Браит, стр. 4 6 п 47.