Otadžbina

ИВАН ГУНДУЛИЋ

135

којему Турци отеше господство Смрт .Бубдрагу покоси дванаест синова ; само му оста једина кћи Сунчаница. Светло уФање (нада) ћаћка слепа али се она заветовала вишњем Богу. Ово тешко паде оцу њезину, који жељаше да му се колено бар у њој продужи, те гледаше да му кћи у игри и весељу опорече свој завет. И ако без воље, као послугана кћи, она бејаше на селу где се певају јуначке песме и коло води. У том дође и Кизлар-ага. кнд видоше црнца: девојке се разбв ' гоше од страха; но он их узе мирити говорећи : да нико не треба да га се боји. За тим седе усред ссљана и пастира и запита домаћина за порекло, Љубдраг му се каза да је по Мари, кћери кнеза Лазара, која је била за Вуком Бранковићем, од царске лозе. Од Маре се и од Вука Славми деспот Ђурађ роди којему Турци осленише децу, Гргура и Степана (јер их сестра не хтеде бранити пред Муратом), и отеше државу те се потуцаше од града до града док не дође у славни Дубровник, који га не хте издати султану поред свију његових претња. А кид чу ово, црнац нриђе Сунчаници и рече јој : да јој је срећа пала у део да буде жена султану , викну своју дружбу и на^силу одведе девојку. Немоћни и тужнн старац чупаше косе и кукаше за ћерком. Кад се повратила од страха и мало разабрала, Сунчаница стаде јадиковати и у плачу призивати слепа оца да јеослободи, док јој црнац не запрети плакати. У путу срете га улак, који му даде лист царев у ком је стајало .да иохита с девојком, да потражи свуда Соколицу И да јој каже, ко цар жуди, Да га у исток и она прати. Осман је се ужелео ; без ње не може поћи на исток. Али жеље срца свога ником не казује Кријућ жељом љута боја Слатку зкељу од љубави. (Нлсташгкп се.)