Otadžbina

АПС0Л7ТНЕ ЕЛЕКТРИЧПЕ ШЕРЕ

1) Главна задаћа Физике јесте та, да испитује међусобне одношаје природних појава. Да би Физика ову задаћу испунила, трсба •да одреди за извесне основне појаве тачне мере, које јој омогућавају тачно одређивање њихове величине. Основни појави природни, из. којих се оваки природни догађај састоји, јесу: време , простор и маса. За основну јединицу простора узета је јединица једне његове димензије; јединица ова јесте сантиметар, то је на име стоти део јединице дужине, што ју је Вогс1а одредио, а која се чува у париској звездари. Ми ћемо ову једипицу означавати знаком : (ст). За јединицу времена узета је секунда, а то је 1:86.400 средњег сунчаног дана. Ову су величину врло тачно одредили астрономи, а до сада се на истој није опазила ни најмања промена. Ову јединицу ми ћемо означавати знаком : (вес). За јединицу пак масе узета је маса једног грама, а то је маса 1° шз чисте дестилисане воде при 4°С. Јединицу ову означаваћемо знаком : (§•). Систем јединица, које смо овде изнели, зове се »апсолутан сисгеги">" ждг аа сва/км освовшм Јединицама такође » сантиметар —грп м — секукдо — систем«, а означује се са ст — §• — вес. Апсолутан систем мера заводи се за мерење свију осталих физикалних величина. Такве јединице, које су од оних основних извсдене, и то тако, да извесни природни закони, помоћу којих ово извођење бива, добијају најпростији облик. У изведеним јединицамв појављују се основне јединице у одређеном математичком односу, који одређује њихову димензију. Механичке мере. Од механичких мера споменућемо само оне, које су нам потребне за извођење електричних и магнетских величина. 2.) Врзина. — У механици дефинише се брзина као пут, који се пређе у јединици времена. Је ли дакле путања, коју пређе неко тсло при једнаком кретању за време 1:, равна 1 у сантиметрима, онда је њена брзина.