Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

153

које га, је изазвало, да се, дакле, у том питању морала једном наћи према Сергију у супротном положају. Шу за расцеп између Сергија и Маше био је код ове још један Факто'), који се налази у природи људској. Маша је одрасла на селу, и о великом свету знала је само по чувењу. У добу њене највеће среће, кад јој је Сергије испуњавао цео живот, она. је веровала, да ћс се моћи одржати да не ножели да се боље упозна с тим светом мн да је Сергије, тај велики познавалац људског срца, на то сумњиво главом махао. Маша се, дакле, налазила нред зевесом која јој је заклањла тај непознати свет, и коју је она могла једним покретом да отшкрине. Љубопиство, с почетка једва приметно, но касиије све јаче и јаче, гони је на тај корак, и, у својој жудњи да га учини, није она умела да избере начин, којим би- мужу ту своју кељу изнела, него се показује нерасположена, и т д., док јој најпосле муж тте погоди жељу, и одлучи да оде с њом у Петроград. Ма да Маша, пред полазак у Петроград, беше обећала своме мужу, да ће само ићи у позоришта, слушати добру музику, посећивати њогове рођаке, ипак не могаше одржати своју реч. Својим природним понашањем и лепотом, својом окретношћу, у брзо је задобила цео мали круг мужевљевих рођака, а и муж ју је, у једном писму својој мајци, необично много хвалио, те тако мало по мало поче и сујета хватати корена у срцу Марије Александровне. Између рођака који су Машу обасипали похвалама и ласкањем, највише се одликовала некаква рођака њенога мужа, кнегиња Д.., која ју је први пут позвала да иде с њом на игранку у »велики свет«. Ма да Сергију не беше по вољи молба његове жене да оде на ту игранку, ипак јој допусти, и тако Маша оде с мужем и рођаком на игранку у »велики свет' ( , Ту је Машина љупкост и лепота занела све, она је била краљица забаве, погледи свију били су на њу управљени. Кад је Маша осетила да јој веома годи њен толики успех, покушавала је да се теши тиме, да она све то воли ради њенога мужа. После ове игранке, замоли мужа да јој допусти да оде још на две или три, и онда ће, вели, завршити. Муж јој и то одобри, и у почетку се радовао што му жену тако одликују, но касније постајао је тужан и суморан. Ма да Маша беше обећала да ће отићи само још на две или три такве игранке, ипак не могаше реч одржати, и такав њихов бурни живот продужиоседоУскрса. После ускршњег призника беху већ одлучили да сс врате у Никољско, па и дан за полазак беше одређен. Суморно лице Оергија Михаилића на ново оживе, не беше ни трага од суморности. Баш пред сами полазак дође к Маши Сергијева рођака, и замоли је да њихов полазак одложе до суботе, и да дођу на забаву код гроФице Р-ске.