Otadžbina

154

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

» — ГроФица — рече она, моли ме (прича Маша) д,а дођем на забаву, јер велики кнез М... који се бавно тада у Петрограду, и који ме је видео на последњој игранци, хоће само мене ради да посети ту вечерњу забаву; а осим тога рекао је да оам најлепша жена у Русији, и т. д. — А би л' она могла још вечерас видети великога кнеза? повиче Сергије Михаилић с другог краја дворане, тако раздражено,. као што то до сад нисам никад опазила на њему«. После овога, Сергије је допустио својој жени да иде на ту забаву, пре које догодио се међу њима коначни расцеп. »— Ти дакле још не појмиш? — запита ме он. — Не појмим. — Но, онда ево да ти кажем, да се већ гадим од тога , што сад осећам.... Први пут се гадим у животу, па опет не могу да угушим тај осећај. Опет је застао, очевидно потресен суровим звуком свога гласа. — Шта хоћсш тиме да кажеш ? — запитам га зловољно са сузама у очима. — Гадим се од тога, што трчиш за тим великим кнезом, за то што ти он вели да си лепа.... и што тако заборављаш на мене, на себе и на достојанство жене, и што нећеш да схваћаш шта твој муж мора да осећа због тебе, кад сама више пе мариш за своје достојанство! На против, ти још твоме мужу кажеш. да си готова да му учиниш жртву, а то ништа друго не значи, до ово: Била би истина велика срећа за мене, кад бих се могла показати његовом височанству, али ја се одричем те среће. Све се већма распаљивао што је дуже говорио. Глас н.егов, који је звучао сурово и опоро, канда га је дражио још већма. Никад га нисам видела таког, нити сам мислила да ће моћи бити такав. Лице му је пламтело.... Страшила сам га се. Али осећај незаслужено увређеног самољубља дражио ме је, те сам хтела да му се осветим. — Давно сам се ја надала томе! — рекох му. Говори само..,. говори.... — Чему си се ти надала, то ја не знам, — настави он; али ја сам се морао надати најгорем, од како те гледам у том колу, том немару, том развратном раскошу и том махнитом друшт^у. А ја сам се томе надао.... Падао сам се, да ћу се морати стидети, као што се, и стидим, јер ми јс душа дубоко увређена. Да, душа ме боли, јако ме боли ! Твоја се пријатељица усудила да се својим прљавим рукама дотакпе мога срца, и да тврди да сам љубоморан!.... А на кога? На човека, кога исто тако познајем као и ти.... Али ти хотимице нећеш да ме разумеш, хоћеш да ми учиниш жртву !.... Ја се стидим због тебе, стидим се што си се тако понизила.... Жртву! — понови он.