Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГ.1ЕД

157

Што се тиче техничке стране овога дела, она је савршена. Ја бар у томе погледу нисам пишта савршеније прочитао. Описи Александра Дима, Жорн-Оне-а, АлФонса Доде-а и других Француских писаца, далеко заостају по природности, лакости, неусиљености описа које нам Толстај у овом делу износи. Ситуације се развијају једна из друге природно и у логичном реду, и читаоцу се просто чини, да свака ситуација мора бити онде, где ју је писац ставио, и да свака, има свој гајвоп сГсЂгс, и све су изведене смишљено и психолошки верно. Кад би хтели набрајати све лепе стране овога дела, моради би просто изнети пред читаоца цело дело, да би му поређали све лепоте. Задатак, који је писац хтео решити писањем овога дела, читнлац може лако погодити по изнетој садржини. Он је хтео да изнесе пред читаоце један важан Факт из живота, и да га јаче рассветли, како би га сваки могао уочити. Узгред је хтео да престави, како, много пута, једна ћуд женска, као на пр. Машина жеља да ■л она сама учествује у животу, а не да је увек заклања њен муж — може да скрене брод брачнога живота на правац, по коме идући мора пре или после насести. Главна му је пак намера да нокаже, како брачни пар, ако жели себи истинску срећу, не треба и не сме изван куће, брачнога храма, да тражи срећу, јер свет, нарочито тако звани »велики свет« пун је таквих начела која руше морал, темељ брачне среће. Морал дела у томе је, да између мужа и жене треба да буде слоге и узајамнога поштовања, да су обоје бар приближно н,ч једнакој интелектуалној висини, како би се увек могли разумети. Наравно, основица срећног брачног живота мора бити строга моралност. 0 карактерима, после изложене садржине, не би се имало шта казати. Нека нам је допуштено само да приметимо, да су у опште сви логично изведсни, и да је сваки од њих у делу имао свој оправдани задатак. Према свему изложеном, наше јс скромно мишљење, да је Толстој. у делу »Срећа у браку« иостављени аадатак одлично решио, V. да је иревод иоменутог дела за срисну књижевност велика добит, јер се у н,ему решава иитање од оиштег, човечанског значаја. Па не само скромној српској књижевности, него и ма којој европско.ј књижевности, дело »Срећа у браку« чинило би част. Превод је добар. Јован В. Несторовић.