Otadžbina

156

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

своју радост, нежност и срећу посветио своме сину, и постао опет опај мирни, нежни, сретни човек. Много пута је, тужним погледом, прекорео Машу, кад би ова, пошав' на какву игранку, дошла најпре да прекрсти сина, код кога је он остајао. После овога, Оергије и Маша путовали су по страним земљама, а лето су провели у Баден-Бадену. Ту је Маша опет била краљица свега друштва, ту су јој се многи удварали , но она од свију није никога одликовала нарочитом пажњом. Ту у мало није постала жртвом нискости и неваљалства некаквог младог талијанског гроФа, коме једина сврха у животу беше да трчи за авантурама. Из Баден-Бадена Маша је готово побегла у Хајделберг, где ју је чекао њен муж, који се изненадио њеним паглим доласком, јер је мислио да она још није свршила своје купање, а и њено збуњено понашање уливало му је неповерење и гњев. Но Маша се већ толико умела претварати, да му је прикрила прави узрок своје забуне. После овога настаје хладан живот између Маше и Оергија у .Никољском, где је Маша много пута жалила за негдашњим заједничким, срећним сеоским животом, који се већ вигае није могао повратити. Најпосле она једном исповеди своме мужу, како јој је тежак и несносан овај хладии и усамљен живот, и како жали за оним гито је прошло; за тим му је пребацила, што је њу, младу, неискусну пустио у велики свет, кога се он толико грози, што јој је допустио да она сама себи бира стазу у животу. »— Јер ми не би могла веровати, све и кад би хтела. Ваљало је да сама собом стечеш искуства.... а то си учинила, — одговара Сергије Михаилић. После овога Сергије гочори Маши, како је она негдашња љу■бав ирошла као и време у коме се догодила, како им за будућноет остаје једна тачка у којој ће се њихова љубав додиривати : то су њихна деца. Од тога доба, доиста, свршио се Машин љубавни роман са њеним мужем. Старе љубави нестало је, ње су се сећали само као миле успомене, а нов осећај љубави према деци и према оцу њене деце ударио је темељ оног другог, опет^ сретног, али са свим друкчије сретног живота.

То је у главноме садржина Толстојевог дела »Срећа у браку«, али у излагању те садржине- неминовно је морало изостати много сјајних описа природних лепота. За ово се може читалац надокнадити само тиме, ако сам узме поменуто дело, па га пажљиво прочита.