Otadžbina

С Е Љ А Н К 1

РОМАН Јанка М. Веселинови^а (сиршетак) XIX. И опет пролажаху дани за данима, и месоци за месецима, и године за годинама. Анђелија је проводила то време некад у тузи а иекад и у весељу. Најслађи јој часови беху покрај унучади; она је била њихова дадиља; она им је тепала, па — по где који пут и певала им оне миле и лепе старе песме.... Вукосава је се већ удала. Живко, (Мојсилов најмлађи син) стас'о за женидбу.... А Аница је радила к'о и пре. Она беше вредна и окретна; само је се увек подсмевала причама Анђелиним.... у1азар је био већ зрео човек. До душе, никад се није хтео пачати у посла своје мајке и жене; ириметио је шта је међу њима ; али како се није ни једна ни друга тужила , и како су у селу држали да је срећа над његовим домом раширила крила — и он је се чинио невешт. Он је надглед'о и радио имање, па богме, по мало се бавио и општинским нословима. Са првим људима у селу живео је лепо осим само с Вуком, ко,ји беше кмет. Био је одборник у општини па је на одборским седницама био Вуку кост у грлу. И Вук га је грозно омрз'о. У то доба изађе закон о општинској самоуправи. Народ га је једва дочекао — да би се само опростио силеџија. Вило је, истина, по неких који су са кметовима добро стајали па су много стрепили од тога закона. И Глоговац се поцепа на две стране. На једној је био попа а на другој Вук. Људи су се купили и око једног и око другог. Обојнца су доказивали да је правда на њиховој страни, и кад би попа притер о Вука до дувара — он би рек'о: СТАЏБИНА КЊ. XX, СВ. 78 11