Otadžbina

162

С Е Љ А Н К Л

— Гледај ти попо твој »петрајиљ« и твој »требник« — а не пачај се у носла која нису твоја! — Гледам ја све то! Ко год је мом »требнику® приш'о — он је се поклонио!.... А што ти мени кажеш да ово нису моја посла — ја ћу ти иоказати! — Море, ти си поп! — II ја мислим да сам! Али осим тога ја сам и грађанин !.... И ја плаћам порезу и прирезе, и ја сносим све терете општинске ако не више него ти, а оно бар к'о и ти! — То ти нико не пориче ! - вели Вук. — Па онда шта имаш да ми говориш? И Вук би ућут'о.... Нареди се дан избора. Попа истаче Лазара за кмета. Наро^ пристајаше уз-а-њ. Вук опет истаче себе. Он трчаше и дању и ноћу од дужника до дужника. Говорио им је и говорио; вик'о на попа и Лазара; претио пону »господином капетаном« и говорио: како »господин капетан (( једва чека, да попа ма у чему увати, па ће му платити ... Људи су га слушали, одобравали му и хвалили га у очи; а кад би одмак'о од њих — они би рекли: — Е, видиш ти Вује молим те! — Ја! — Баш му се оће да кметује! — Зорли му се оће! — Ама неће омедити! — И ја мислим.... — Не прима му се »варба« — лаг'о је доста, па вели: дај да и јако мало! — Он је био — па прош'о !.... Ова борба пробуди и Анђелију из њене чамотиње. Она подиже главу коју је дотле спустила била; крв јој јаче проструји кроз зкиле, а чело јој се разведри и чисто засија од неког поноса.... Не осећаше умора; ови гласови повратише јој снагу.... Та њен је Лазар дозван и призван! Први се људи, па чак и попа и уча боре за њега! И ко ми је противан? Вук!.... А она је и сама давно рекла да је Вук рђа, па, ето, и сви му бољи и поштенији људи то рекоше!..,. Па, онда, гледаше Лазара. Он јој се учини и већи и некако.... друкчије погледа : сече оком !.... Па како заповеда!.... Исти деда Илија, отац њезин. »Баш му и доликује!.... мишљаше она.... Ено само како корачи!.... па како рекне реч; осече к'о на пању!.... И ја њега родила!.... Готово не смем ни да помислим о том кад га видим!.... Еј,