Otadžbina

сливница

13

права.... никад јој више ни речи не рече; шта више она мишљашз да јој је боље да буде слуга него да Аници буде гаида. И изгуби све.... Једног дана загледала се она у једну суву трешњу у авлији а Вукосава је упита: — Шта гледаш стрина? — Гледам, дијете — вели — ову суву трешњу. Док је на њој било листа и трешања сви су трчали под њене гране ; а сад је само за ватру. Тако и ја. Док сам ваљала — ваљала; сад сам за смрт! (СвРШИЋЕ Се) • 0с^-ј-*о»"х-5в СЛИВНИЦА XVII. ТИМОЧКА ВОЈСКА

НАСТАВАК Бој код Куле. 3- ег. новемвра 1885. год. »Свети Ђурђе буди у помоћи« — поменуо је сваки ко славу слави. И одиста , овом божијем угоднику није се могла већа част учинити но што је учињена: пуцале су пушке и разлегао се њихов прасак дуж Старе Планине. Крупна рика топова проламала је ваздух с обе стране Тимока и Дунава. Да је код кућа слављен не би овако било. А тако се и приличи славити. Уемљиште, на коме је овога дана подељен мегдан, углављено је измсђ реке Тополовичке и Кулоке. Само бојиште, на коме је судар био, узвишени је плато Кулско поље , које по ширини хвата од 1'/ ј — 2, 2У 2 к. м. како где ; по дубини протеже се између 7. и 8 к. м. На источној страни, тамо, где плато почиње да се спушта потоцима : Полетковачком , Селском и Салаорским , налази се варошица Кула од својих 3 — 400 кућа све од чатме ; једва која озидана по јаче. Но , њена присутност на тој страви чинила је положају врло лепс услуге. Она је ојачавала одбрану са те стране.