Otadžbina

176

СЛИВНИЦА

— Децо моја !... Ја осећам да ми се ближи суђен час те вас за то позвах да се поздравимо и опростимо.... Имала бих вам, децо моја, много причати и казивати, али, прво : не могу, а друго ; што ће то?... Једно што ћу вам казати упамтите ! Нека је слога и љубав међу вама, јер само у слози може кућа напредовати ; само у љубави и пажњи можете срећни бити... Слуша.јте се, претрпите једно друго — јер ако то не будете чинили — онда нема ту ни куће ни живОта!... II онда се опрости са свима. То вече увати је опет грозница... Није дочекала да се разабере.... Освану јадан и гадан јесењи дан. Киша падаше а ветар звиждаше кроз голо грање. Звона са куле црквене чисто јаукаху и ветар носаше њихове тужне звуке по дугој и широкој равници мачванској. — Шта је, што ли звоне звона ? —- Умрла Анђелија. — Зар Пантића? — Ја! — Еј !... није умрла него се родила!.... Бог да је прости! Пантића кућа не пропаде и ако је се Аница удала за једног богаташа у Поцерини. Живко се ожени и узе домаћинство у своје руке. Љуба и Гаја су му добри помоћници. На послетку ожени и Љубу и сад имају пуну кућу дечице. Слажу се не може боље бити..., СЛИВНИЦА XVII ТИМОЧКА ВОЈСКА (НАСТЛВАК) Друга оерија операција, од Куле до Видина. Рад 5 Новембра 1885. Са догађаја прошлога дана, овога дана командант дивизије предузео је извиђање у ширем обиму. Прво је повучен дивизијон II позива натраг, па је онда са три ескадрона предузето извиђап.е у двојакој цељи : прво да се .о остатцима одступајућег противника