Otadžbina

ВЕРЕНИЦИ

201

дошла свеот , али хоће да се ми заједно молимо богу за њега Заједно ! јеси ли разумела ? „Јесам, јесам ; ми ћемо се молити богу за њ, сваки тамо, гд& иас господ одведе ; он већ зна сложити молитве. 1 ' »Ама када ти кажем његове речи....« „Ама, Ренцо, он не зна...« „Ама зар не разумеш, када светац говори то онда господ говори из њега? и он не би тако ни говорио, када не би баш тако било... А. душа онога несрећника? Ја сам се од срца, управо као да сам се молио за мога брата. Али како ће да буде са тим бедником на ономе свету, ако се ова ствар овде не удеси, ако се не исправи оно зло, које ;|е учинио он ? Ако слушам разлог, онда ће све бити нао и пре; што би, би; он је на овоме свету доста испаштао...« »Није Ренцо, не. Господ неће да ми чинимо зло, да творимо' њсгово милосрће. Пусти ти њега.! ми смо дужни молити му се. Да сам нешто ноћас била умрла, зар оп дакло не би могао опростити ? пошто нисам умрла, пошто сам се ослободила....« „А твоја мати, она сирота Ањеза, која ме је увек толико волила и која је толико желела да нас види, да смо муж и жена, зар ти није и она казала, да је то наопачка мисао? Она, која те је и другдаш освешћивала, јер у гдекојим стварима она разумније суди него ти....« »Моја мати ! зар би ти, да ми мати каже, да погазим завет ? Ма Ренцо, ти ниси при себи.« „0! хоћеги ли да ти рекнем ? Ви жене не можете знати те ствари. Отац КристоФоро казао ми је да му се вратим и да му причам, ако те будем нашао. Ја одох ; па ћемо чути, шта ће казати он....« »Да, да; иди томе светом човеку ; кажи му, да се молим богу за њега, а он нека се моли за мене, јер ми је толико потребно ! Али тако ти бога, тако ти душе, тако ти моје душе, не долази више амо, да ме гледаш, да ме.... у искушење доводиш. Отац КристоФоро знаће ту ствар протумачити и освестити те ; он ће ти срцу дати мира. с< »Срцу мира ! О, изби то себи из главе. Ти си ми већ дала писати ту ружну реч, на знаш какве сам муке препатио због ње; а сада имаш срца и да ми је кажеш. А ја ти кажеш опет на чисто и јасно, да ми срце никад неће иаћи мира. Ти хоћеш да те заборавим; ја нећу да заборавим на тебе. И ево ти моја реч, виш, ако ?,оог тебе померим иамећу, не ће ми се више повратити. До врага занат, до врага добро владање ! Хоћеш да ме осудиш, да као манит проведем сав свој век ; ја ћу и да живим као манит.... А онај не-