Otadžbina

Р Е М 0 Н.

РОМАН ЈИАРИЈА ИШАРА ЧЕТВРТИ ДЕО (иастлплк) 4. Од како сам дошао у Езирон пода сам се правој зарази несрећа г а помисао на те домаће раздоре гонила ме је да будем увек што ближе Мари. У први мах, понављам то на своју срамоту, чисто сам се радовао, видећи, како ми је мајка освећена: испаштања, свирепо досуђено узрочнику њених јада, па може бити и њене смрти, чинило ми се праведном казном за неверство његово. Поред тога некаква рђава клица развијала се у мени; сва тежина вероломства тога човека пала је на мене: незаконитост појављивала. ми се увек као несавладљива сметња срећи мога живота. Заиста, кад бих се звао именом на које имађах сва права, сер Џорџ не би поступио са мном тако призриво. Нечовечност мога оца и његово сурово понашање не бејаху у осталом такви, да би могли задобити моје симпатије; у односима, у које смо долазили због наших индустриских послова, чешће ме је тако вређао, да сам заштитио своје достојанство, па смо у том дотеривали по који пут до врло грубих речи, при чему се моја жестина увећаваше већ напред стеченом горчином непријатељства. Необична дрскост беше : одупрети се томе господару навикнутому да се све покорава његовим суровим заповестима. Кад ме једном у ливници незаслужено прекоре, ја му неправедно увређен, одговорим тнко охолим тоном да уплашеии раденици напустише свој посао. а вигпе њих приђогае ближе, да ме као одбране од његова гнева. Б/дућиисам упропашћен својом напраситошћу, очекивах какву стратну праску Марки занеми за тренутком, али се, напрегнувши сву овоју несавладљиву вољу, на један махуздржа: горак осмех пређе му нреко бледих усана, па не прогоривши ни речи оде, али тако тужан, да се покајах, што сам му и Ја причинио један бол више. Његова неочекивана уздржљивост одмах ме ублажи; таква потпуна резигнација дирну ме, те му се у вече извиним. Примио је то с ироничном предусретљивошћу; рекао би човек, да је ово рањено-