Otadžbina

ИВАН ГЈЛДУЛИЋ.

269

н;то хтеде мир са краљем каурином. Уговори ли мир нека без оклеван>а пође на исток Пуци 1 источни јур 2 да свежу Крсту клетом клете руке И даље: ,Тер тко турство бранит хрли 3 ; Том с пророком биће и срећа: Мио је свецу таки умрли Кој испуни што се обећа. Изрекавши то грдна наказа оде у вечне тмине, а ,јо.н грдија љубоморност отиде к Љубици као хадум Бећир, а она сеђаше у мирисном врту мислећи о свом драгом Коревском. Овај зли дух рече јој да је млади Угричић Круносла.ва, која јој сада са Коревским плете замке, и позива је најпоеле да се освети. Те речи злога духа у обличју Већирову као стрела ирободоше срце Љубичино; она бесни од јада, и, да би им се осветила, отиде к оцу и каза му за своју љубав ка Коревском. Јадни пак Коревски муку мучи у тамници. Кад уђе к њему Крунослава познаде га по говору, каза му како је дошла до њега и да ће бити пуштен у слободу. За тим узеше се миловати и разговарати док их пријатно не изнеаади шкрипање брава: али у брзо неста радости кад спазише многе оружане људе ; с њима се стаде борити Крунислава, и убивши неколико погибе заједно с драгим својим. Песма 15. Смрт Ризван-иашина. Избављење Љубдрагове Сунчанице (ОД ИВАНА МАЖУРАНићд). Сутрадан Осман учини веће и на њему рече да је сада уговорио с Пољацима мир да би их могао касније јаче напасти, и а,а је између увета за мир главни слобода Коревскога; с тога заповеди да га доведу к њему. Ризван поче приповедати с тужним срцем: како је чувао Коревскога али како овај, будући претворица, уграби прилику да говори с кћерју његовом и толико је опчини да се одлучила крадом с њим побећи и вером превриути; како је смеона 1 пук (у ст, сд. пхт>К1>) народ. 2 јур, већ. 3 хрлити, журити се, хитати. С1. МЈИозјсћ-а ^ех1еоп е1с. код речи ЈфМОСТћ.