Otadžbina

282

штл се до сада писало о геод. однош.

при копању за железницу), лајтовцу и кретацејском кречњаку са неким полипима. Исти лајтовац по 1)г. Мог.Ногпегз-у саставлЈа сарматску етажу (ћ. Тои1а. III р. 29); а јужније у овом кречњаку нашаоје Викенел од већих и мањих врста: острица, Ва1апи8-а, неког већег и мањег Рес^еп-а (в. У1(]ие8пе1 тотоЈгев р. 39). На раздвоју пута Шабачког и Топчидерског, где је сада просечена траса жељезничка (код бив. Пашићевог мајдана). заотупљена је нека стена (конгломерат) састављена изоблутака : кварцита, диорита и других Фелдспатских стена са глиновитим цементом (в. Воие Ез(|иЈвзе р. 71). На Бановом брду и шума Топчидарска покривена је шумским хумусом, те се не зна за сада да ли припада кретацејској, или којој другој Формацију (прибелешке са Вел. школе, а по истима Топчидер спада у Неоком, Голт и Сенон а нађена је код^ касарне ОгћПоПпа сопсауа). Пре но што се дође у Раковицу, силазећи с висоравни, налази се следећи пресек (в. Воие Езцшеззе р. 71) одоздо на више : слична стена оној код бив. Пашићевог мајдана на раздвоју друма Шабачког и Топчидереког; песак; лапорасти кречњак; пешчар и лапор (в. Тои1а. III. р 2 9), који слојеви сасвим престају у мајдану Топчидерског кречњака, а јављају се и на подножју Авале. Полипски кречњак имеђу долина Топчидера и Мокрог Луга, покривен је лапорасто-беличастим вапнацем, који садржи сумн>иве окаменотине (в. У1дие8по1 тетонез р. 39). Код Вишњице ва странама једне сутеске, Формација креде не јавља се, иего терцијор, који је различан од оног на обали савској. Доње слојеве састављају лапори, потчињени слојеви беличасто-лапоровитог вапнаца и помеш.^ни кварцовити песак са лапором. Ог.де је нашао Викенел неког СЛуреааХег-а, за кога мисли", да је или 0. •е1а1и8, или С. МагдагМапиз (в. У1(|ио8пе1 тетоЈгез р. 39). У сутескама, којима јо проривен гребен висоравни, виде ее ■герцијерни слојеви велико моћности, исти су саставл.ени наизменце из грубог ваннаца са лапором кога је Бг, Мог. Ногпегв уврстио у лајтовце (ћ. Тои1а III р. 39); а исти садржи микроскопске љуштуре, СегНпит-е, СагсИит-е и Рсс1еп-а; а највиша меета висоравни покривена су лесом (в. Воие Л11иуја1§ећ. р. 19). II Из Београда преко Омедерева, Пожаревца, Голјгдца у мајдан Кучајну. Између Гроцке и Веограда лемш један венац брегова, кога обра3 УЈУ горњи терцијерни пескови и вапнаци лајтовца, у којима је код Гроцке нашао Воие неке окаменотине (в. Воие Евцшаз р. 71).