Otadžbina

ШТЛ СЕ ДО САДА ПИСЛ.10 О ГЕОЛ. однош.

283

На путу између Гроцке и Смедерова прелази се терцијерни вис, који је састављен из сивог лапора, старије терцијерне етаже и пловаче. У овим наслагама видео је Воие, кречне и песковите слојеве са две специје Сагс1гат-а, којима су сличне Соп§епа и Ра1ш1та, које живе у Дунаву; даље се налазе слојеви (са Соп^епа-ма) Браиијскиј преко бечког нловог лапора; а код Смедерева налази се иловача као горњи миоцен (в. Ре1 ;ег8. Вопап ч. Шг Оећ1е1 р. 314). Хердер номиње да се налази више Смедерева терцијерна Формација са мрким угљем (в. Негс1ег. Вег^тапп. Ке18е р. 1()). Између Смедерева и Пожаревца отвара се алувијална Моравска равница, која се шири до венца иоточно од Пожаревца, који се протеже, венац (Венчаница), као огранак кречних стена Горњачке Клисура одвајајући воде Морави и Млави, за кога вели, Хердер да је нанос (в. Негс1ег. Вег^тапп. НеЈае р. 12). Од Пожаревца у Голубац прелази се једна нижа терцијерни греда којој је терцијер покривен алувијалном иловачом; а такав исти одношај пратимо далеко уз десну обалу Млаве где код Шдрела секундарни кречњак образуЈе романтичан теснац. Ову терцијерну наслагу покривену иловачом пратимо до у Голубац, где је ту ве.ш Воие јурски кречњак (в. Воае Мтега1о§\ ^ео^п. р. 86), што је позајмио из Котиног дела (в. СоМа. Егг1а§;ег8Ш1;е р. 85): међутим ово ће бити продужење кретацејског кречњака, који се налази на левој обали Дунава и означен као Капротински (в. Наиегв §ео1. КаНе с1. оз1 МопагсћЈе). Ако се пође од Градишта, одакле пут иде јужно долином уз Пек ^левом обалом) до Раброва, после окреће на Ј II те близу Мишљеновца прелази на десну обалу Пека, па даље иде на Исток до Крушевице. Око Градишта је готово сам песак, па и десном обалом Пека и низ Дунав; после песка настају азоички шкриљци (руљевци), који се на противној страни Дунава налазе око Конглавице, повећег врха оне брежне греде, која прелази код Рама (гнајс) и спушта се на Југ. Тек од Мишљеновца јужно настаје амФиболитски шкриљац, затим долазимо на кречњаке (в. Аш1гее. ТЈт^ећип^еп V. Кш-ата р. 1), међу којима се прилично сужава Печка долина , постепено све више и више, тако да се је морао пред самом Крушевицом просећи пут кроз исте кречњаке. Ако ударимо из Градиште десном обалом Иека низ Дунав, преко Иожежане, на Винце и Усје до у Голубац, онда наилазимо на свом овом пределу, између Дунава, Градишта и десне уточице Пекове, Поњаковице; око Винаца и Усјадуж Реке (уточ. Дунава); преко Радошевца до близу Сладинце ; па дуж Дунава близу Голупца живи песак (в. Г. Панчић. живи песак Глас. срп. уч. друштва књига XVI стр. 197)-.