Otadžbina

о употрееи на.ше коњице

289

.-будемо пешадијом. Треба ли из експонираног положаја извршити ■нгшад на непријатеља који је исто тако изложен и у кретању, онда га треба извршити по нравилима нашег заната: енергично и брзо у седлу и са сабљом у руци, а не палиативно у пешачком строју. Како коњаници тако и коњи нападних водова морају бити о. абрани, снажни и телесио развијени, јер њима спада у улогу да сузбијају навалу непријатељског јуриша (шока), да му потресу поредак и да спреме тиме нашој потнорној недирнутој коњици лакоћу, којом .да се непријатељ сатре, прегази или у бегство отера. Коњи и коњаници од она остала четири вода могу бити и мањег узраста, но добро развијеног тела. 'Гако Формирапи ескадрони са допуном нападних вадова, моћи ће се употребити са великим успехом, јер се по моме схваћању таковим распоредом морални елемент у трупи подиже и то за то, што се у сваком поједином војнику укорењује уверење: 1 да му непријатељ не може наудити хладним оружјем; 2. што тиме у сваком поједином ојачава вера, да ћс победу над непријатељем одржати, знајући, да је у двобоју с њиме надмоћнији, а то уверењз постаје још позитивније, што нападни водови имају за собом у близини (80 100 корака) поуздану потпору и што наш ескадрон у позадној линији, као очевидац колебања, од чести већ сузбијеног непријатеља, долази да својом непоремећеном силом и снагом са њиме мегдан подели. У след тога ће стање непријател 3 а у тој Фази бити од при.шке ово : У брзини својој задржан, у склопу и поретку свом поремећен, у дисциплини олабављен — јн никако више нсће имати маха да нас одбије, јер је већ пре сукоба са потпорним ескадроном, претрпио пораз од нападних водова. Дакле, тако предусретнут, непријатељ неће бити у стању да да I е развија велику енергију и у свом нарушеном тактичном строју борбу са нама продужи, већ на против, он ће у такој ситуацији све употребити, да даљем свом растројству стане на пут, а то ће само тако моћи постићи, ако што пре измакне из нашег по њега штетног загрљаја. Нападни водови треба сваки да имају по једног ОФицира, или барем да буде на оба вода један оФицир. Осим тога нападни ће вод имати четпри подоФицира и једног трубача. ПодоФицире би ваљало наоружати, као што је већ речено, митрељезним револверима. Сабље би по себи у неколико имале бити лакше и са дрвеном, кожом иревученом канијом, и опасачем преко рамена, јер тешка сабља — а наша је прави монструм — отежује каваљеристи рад њоме. Маоружање наше коњице магацинком пушком веома је практично, јер војне прилике могу изазвати и борбу иушком; но као што рекосмо свакако ова борба треба да остане изузетак, а борба на. ОТАЏБИНА КЊ. XX. ОВ. 78 19