Otadžbina

) 9*

О УПОТРЕВИ НАШЕ КОЊИЦЕ

291

цију, — рапидна навала са прононсираном одважношћу без растуривања дслова у цељи проматрања околиие ради осигурања бокова и леђа, које је за поједине ескадроне излигано, навала без многог маневрисања и удар најкраћим путем у слабину непријатеља је други момент и даје темељ раду, — а користити се победом, или као побеђен вешто измаћи, или најзад пре сукоба из предходно непредвиђеног у одсудном тренутку неуспех судара предвидети, врсме уграбити и несрећу обићи, спада у трећи моменат и значи у све:ш са она прва два момента, потпуно дело. Но то ће моћи постићи онај, који буде умсо у практици применити аксиом Наполеона Бонапа)?та који гласи: Кеитоп Дез Гогсез 1' ас1;т1;<5, ек ипе Гегте геаоћШоп (је регпг ауес ^оЈге! У свима приликама, где каваљерија у бој улази, мора бити поппеђена од стваког излишног баласта. Теркије и други пртљаг, који терете коња и сметају коњанику, а који међу тим нису ни од какве потребе за време боја, имају се пре улаза у бој, или у близини завојишта, или још даље у позадности на згодном месту оставити. Исто тако и бисаге са разним стварима, па и сам шињел у летње доба. При крају би још и ово имао додати, да је од преке потребе, да се наша постојећа за обуку теретна коњичка правила замене аустријским коњичким правилима, јер су ова најподеснија и најпростија за обуку и вођење војске односно коњичке трупе. Један је даљи разлог за препоруку аустријских коњаничких правила и ово, што су иста као најпрактичнија у новије доба усвојена у Француској војсци, и што најзад на жалост — ако се тако изразити смем, — српска коњица која је у модерном стилу образована, нема сталних иравила за обуку коњаника у јахању, нити за дресуру ремоната, већ се служи неким из странства пренетим методама које су пуне махна и аномалије и које ако у нашој коњици даље остану, српској каваљерији као таквој, сјајну будућност не обричу Пера Рајковић КОЊИЧКИ КАПЕТАН У ОСТАВЦИ.