Otadžbina

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД

ПРЕД П030РИШТЕМ Поводом чланка г. Драгутина. Илића. у »Отаџбини«, књ. XVII и XVIII. Г. Идић се подухватио , као што то у почетку своје студије вели, да прокритикује репертоар нашега народнога позоришта. С тога му је било нужно, да аретходно резимује своје васколико гледиште на драму, публику, глумце и позоришни одбор. Намера је ова доиста лепа, а данас осећамо и живу потребу за студије те врсте. Целокупнога погледа на данашњи репортоар, у којем би се у опште износиле његове махне и врлине, где би се решавало о укусу, којега се ваља придржавати и о поправкама које би требало унети, — немамо, јер су тек по где које мисли које где јпо часописима растурене. Критика позоришних мало имамо. Толико представа, о којима би требало бар по неколико речи проговорити, не пропраћају се, а по некад, ако се то и учини, бива с веома различитом спремом рецензената, тако : да се може тврдити, да јо данас у опште веома слаба или никаква критика о позоришту. Велика већина досадањих драмских реФерата, ако је боља, поводи се по застарелој мстоди остетичкој, и не сме да крене од строго обележених естетичких правила. Истина, у томе се можемо тешити, ако хоћемо и критиком на страни. Данашњи знаменити критичари налазе, да су позоришно сувремене рецензије писане у опште или са свим овлаш или с непознавањем потреба, што се ишту од сувремена позоришта. У најглавнијим питањима влада неслога. Једна иста дела узносе се као узори, докле их с друге страие нападају због неприродности, И на тај начин, критика се повраћа на његово питање о садржини драмских дела и о правој уметности драмској. Према томе, нама је добро дошла свака расправа о сувременој драми и укусу, па с тога смо и ради зауставити се на појединим главнијим мислима пишчевим. Одмах у почетку, писаи расправља питање »о цељи позоришта. с( Хоће се, да смо на чисто: је ли позориште школа или проста забава. Писац налази разне темпераменте у публици, па на скоро, одмах долази до закључка: »да позориште, хтело не хтело, има у себи онолико цељи, колико год има степоница разних нарави у публнци, која на овоме месту душевне хране тражи.«