Otadžbina

ДО БРОВОЉАЦ

39

При п; гледу крви, што земљу покрива При погледу мука, што људима годе ; При погледу гроза, што их ноћ прикрива, Кад се траже људска права и слобоа,е. Није месец залуд блед, кад земљу гледи Некад и помрчи кад на њу погледи. 93. Кад ко год у Шапцу Вучића помене, Многоме се уздах у груд'ма иокрене, Још у њему има изнемоглих људи, Који су се некад на мукама вили, Те причају с грозом, како Вучић суди. Двојица су кривца сикирама били: Један бије с леђа, други с груди бије, А из ломних груди крв бризгама лије. 94. Милости не беше — анђ'о опроштаја Побегао беше од туге и ваја Тад освете анђ'о крила разавија ; Њега само каткад новац умекшава: Ко је мог'о дати пун вес меџидија, Том се тешка мука брзо ублажава, Све то месец памти, све то месец знаде, Ал зна и кад Вучић туговати стаде. 95. Ох, доста се месец с високих небеса Наглед'о на земљи јада и чудеса, Ал је пред њим, најзад свему било краја: Ко год беше силан напокон је пао, А који је био клонуо од ваја, Тај се после свега моћан подизао. Нама много што шта смрт видети не да, Али вечни месец свему крај сагледа. 96. Зна, кад су и Турској подсечена крила Памти он и славу кнеза Михаила : Зна, кад Турска војска из Шапца изиђе, Те сва турска спрема српској војсци оста; Зна, кад ч српски барјак на бедему виђе ; Глед'о је кад Шабац српским градом поста А да бог да скоро са висине глед'о И како се Призрен српској војсци пред'о!

Вл. М. Јовановић