Otadžbina

38

ДОБРОВО.ЉАЦ

Ал зна и кад љути Шабац оставише. II кад Шабац паде иод Турке из нова ; Зна, када поп-Лука сву варош запали, Да се бесни Турчип Шапцем не похвали,. 87. Гледао је месец, како Срби беже, А пламен од кућа до неба досеже; Зна кад све пребеже на немачку страну ;; Глед'о је збегове, глед'о српске јаде; Ал зна и кад буна у Такову плану, Те под Шабац опет српска војска паде. Виђе опет српске победе под њиме Оећа се Срдана и Катића Симе. 88. Зна, кад турској сили једино град оста,. А господар Јеврем Шапцу глава поста. Гледао је с неба сталну војску нашу, Где по Шапцу дична и весела ходи; Глед'о јој је вође, како сабље пашу; Слуш'о је и банду, како војсци годи Та, стајаћа војека, наша дика мила, Прво је у Шапцу заведена била. 89. Зна, кад Шабац беше српско радовање, Зна, кад Шабац беше понос и уздање Ал зна и кад Шабац од Србина страда, Кад катанска труба у њему затруби; Зна, кад брат од брата ненадно пострада, Зна, кад многи душу и савест изгуби: Зна, када је Вучић под град Шабац пао Зна, кад је на точак људе натицао. 90. Ах страшни су часи, кад брат брату суди! Успомена на њих страшне мисли буди. Бучићев се ужас већ прошлости пред'о, Ал је спомеп ост'о, да прича о њему; И месец је тада све с ужасом глед'о Та, и он би мог'о да прича о свему. Доста се у Шапцу турске крви лило, Али је и братске, братске, доста било. 91. Вучићу је прич'о Сарајлија Сима, Да и на месецу неких људи има, Али Вучић у то веровао није. >,Та, да, 1( »рече , кога на месецу има, Давно би нас стао камењем да бије, Ил би давно сиш'о да суди грешнима!« Та, дивно је, грешник, своје грехе знао Кад Симиној причи није веровао. 92. И ако је било на месецу људи, Срце им је давно препукло у груди,