Otadžbina

О ЗНАЧАЈУ БОЈА У НЕКИХ ЖИВОТИЊА

Грабер многим примерима ово питање у неколико разсветлили, али би нас далеко одвело навођење разних посматрања ових и других аутора и промашила би се цељ ових врста , но опет морамо приметити, да је ово питање још толико тамно колико и питање : да .ли је човек увек расиознавао боје које данас распознаје или да ли је увек распознавао спектралне боје. О разпознавању боја од странс животиња т. ј. како оне оне осећају боје , ми немамо позитивних Факата и покрај свију оштроумних Лобокових опита на разним нижим животињама и покрај Граберових многобројних посматрања. 0 овоме предмету изражава се Уелес 1 овако : „виши кичмењаци и неки инсекти доиста су у стању да разпознају оно што ми зовемо бојом, али ово још није доказ, да се њихово иримећавање боја слаже са нашим. Способност инсеката да могу разпознавати црвено и плаво може се оснивати ка другим , и на сву прилику оснива се на другојачим чулним утисцима но у нас, а не мора му бити по-следица нити уживање нити одређене преставке које се буде у нами при погледу чистих боја. с< Из ових се врста види , да се појам о примећавању боја не може у истоме смислу пренети на инсекте па п на саме више животиње, но оне се, на сву прилнку, при примечавању боја за извесне цељи руководе другим утисцима које иа њих чине боје а можда ти утисци нису ни мало слични нашем осећању боја. Ово је тим вероватније, што и сама организација чула вида толико је различна између очију инсеката и човечијих , да и сам овај Факт довољно баца сумње иа истоветност осећања боја у човека и инсеката. Прмлагођавање животињских боја уз околину у разпим целима може се сматрати као прилично не сумњив Факт, али ово још ннје никакав доказ , да се жнвотиње руководе бојом у ономе смислу у коме је ми опажамо, но, као што смо мало ире напоменули, руководе их на сву прилику други утисци у след утицајабоје на њих, а ми смо према нашем осећању дали бојама одређена обележја и назвали их н. пр. плавом , зеленом , жутом бојом и т. д. Нема ни једног основа којим би овако одређене боје узели и за животиње и веома би се варали, кад би нрема нашим чулима ценили чула других животиња, па биле оне ма на коме ступњу. При таквој оцени брзо би опазили велику разлику између виших и нижих организама. Где је н. пр. у нас оно осећање, које води лептира за не"оплођеном женком своје Феле и следи јој и онда, кад је још у за-

1 Цит. у п Рагћеп ипс! ЗсћОрЈип^ уоп Ог. Ни §о Ма^пиз,« стр. 109. Вгев1аи 1881.