Otadžbina
42
О ЗН\ЧАЈУ БОЈЛ У НЕКИХ ЖИВОТИЊА
твореној кутији иди слободно лети по соби при затвореним прозорима, па како се оплођење сврши, онда нестаје и жудног љубавника и свију осталих утакмичара? Могли би навести још оваких Факта, али јо и овај један довољан да покаже, на какву странпутицу може завести закључак, који се оснива на нашој оцени а нрема нашим осећајима. Према овоме не може бити говора о исповетности осећања, али ово опет не искључује Факт да се животиње прилагођавају околини својом бојом, обликом, разним израштајима и т. д. и то у извесним цељима, које се увек клоне на корист тих животиња. 0 овоме предмету писано је прилично, а поглавите мисли навешћемо у следећим врстама. Као први и најзнатнија поборник о значају животињских боја и њиховом утицају на заштиту и полно одбирање, може се сматрати А. Уелес. Он је поставио једну теоретичку поделу, расветлио је примерима и поткрепио својим закључцима. Његова је биолошка подела боја ова: 2 1. Заштитне боје. 2. Пстакнуте боје: а) у моћних животиња, б) у немоћних у којих бива и подражавање под а). 3. Полне боје. 4. Типске беје. Ово су све животињске боје, а он је ставио још једну: агеетитску боју, која се односи на биљке, али је ми не узимамо овде у обзир. Исти писац објашњава своју поделу овако: 1. Заштитне боје. То су оне боје, којима се животиња прикрива у цељи да се спасе гоњења својих непријатеља или да се неопажена привуче своме плену. Те су боје јако распрострте и опажају се на свима северним белим животињама, на сивим пустарским животињама, на зеленим тицама и инсектима но тропским шумама. Сем ових има још веома много специалних случајева сличности, тако на прилику, сличност инсеката са ^кором, лишћем , цвећем или земљом на којој живе, сличност тичијих гнезда са околином и т. д. Оштрије посматрање животињског живота показује нам готово на сваком кораку јасне примере заштите у једној или другој цељи. Често нас изненађују шаренила и боје на неким животињама кад оне нису у својој обичној околини и ми би, баш ради тога шаренила, готови били, да одбацимо сваку помисао на заштититну слич-
1 ВЈе ТгореплуеН; пећз^ АћћапсПип^еп уеглуапсИеп ЈпћаНев уоп А11ге(1
Е. 'УУаИаое. 1 87 9. етр. 163 и т. д.