Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

позади за капут. Да није очева рука? Или рука духа, која га вуче к земљи ? Он се обазре. Његов се капут закачио за јбдну пређицу. Он се откачи и таман да удари бичем непажљива сеиза, а њему паде на ум, да томе није сада место. Отац је болестан, веома болестан, па може бити — ма да га је лекар умирио — не. сада не треба казнити млађега; не треба да се каже, да је Бруно у оваком тренутко сеиза тукао. Фиц, који је пређицу наместио како треба, погрби се мало, као да је већ добио ударац по леђима; зачуђено погледа горе, кад му господар благо рече: »Да, драги Фиче, и ти ниси спавао и ти си немиран, ја то видим на теби. Одмори се за један часак, не мораш са мном јахати. Остави свога коња оседлана. Ако се што деси у кући, дођи ти или Антон по мене, и право кроз онај пропланак; горе код Гамсбиела ја ћу се вратити и јахаћу кроз долину. Јеси ли разумео ? Запамти ! Тако, сад иди те спавај, али остави коња оседлана, јеси ли чуо? С( Фиц зачуђено гледаше свога госнодара, који одјаха. Кратким касом јахао је Бруно према шуми у пропланак, који је удешен за пашу; ту се могло лагано јахати, а и јутрења хладовина беше тако приЈатна. Позлаћено јутрење светлуцање трептало је кроз шуму и сијало се у росним капљицама на трави и лишћу. Шума с десна и с лева беше величанствена. Бруно климне главом: он се у шумарству изврсно разумевао. Не, ја ћу оставити шуму и даље да расте, ја је нећу исећи. За тим пође једним равним путем. Бруно дирне коња мамузама и пође у галопу тим путем. На један пут се заустави: он се нађе у неком крају, који он није познавао. Та овде је некада била баруштина, а гле сада широке њиве, и на њој пожњевено жито у снопове сложено. Бруно окрете коња на страну момцима, који снопље везиваху Међу њима најстарији објасни младом господару , да је отац бару исушио и тако је сада постало најбоље гтрче целога имања. ОндовР Бруну пуну шаку класја и рече: »Однесите то Господину оцу. Извесно он и у својој болесничкој постељи мисли на нас«. Бруно не хте узети , а момку даде напојницу, за тим одјаше даље, али момку још једном поручи, ако би за њим сеиз дојахао, нека му каже. да му је господар одјахао у Гамсбиел. Било је мирно у шуми, само иза себе чу Бруно пуцање бичева; момци су возили прву жетву с нове њиве. Он пусти коња да иде у корак, овде га нико не види и он запали цигару. Кад се попео на висораван, онда отпоче опет брзим касањем напред. Овде су пасле овце. И овчару приђе Бруно, те и њему нареди шта ће да каже се-