Otadžbina
НА ПРЕСТОЛУ
71
неколико дана; он је у жалости, па ће имати обзира. — На путу оретне дворског лекара. Бруно се врати. Лекар оде у двор. Њега су на двору држали да се не да ничим уздрмати, и тај човек беше тако дирнут, кад је чуо о смрти гро®а Вилденорта. Он је причао краљици о Еберхардовим сећањима на боље дане у његовим последњим тренутцима, али није могао да не помене, да му покојни пријатељ није могао доћи до онога за чим је часно жудео. Краљица зачуђено погледа човека, који је и у најдубљем узоуђен-у могао тако строго да суди. »Како подноси наша Ирма?« упита она. »Тешко и мирно«, одговори лекар. »Ја мислим«, рече краљ краљици, »ми би требали да пишемо нашој иријатељици и да јој пошљемо гласника«. Краљица је одобравала и краљ рече гласно старешини замка: »Краљица жели, да одмах оде један курир гроФици Ирми, па наредите шта треба. Пошљите лакаја Баума«. Краљица се нађе у чуду. Зашто рече краљ, да она хоће да се пошље гласник, кад је управо он то покренуо и она је само пристала? Њу обузе неки страх, али она га брзо угуши и пребацивала је себи, што крв, која се у њој негда у?буњивала, није још са свим ишчезла. Она оде у свој кабинет и писаше Ирми. И краљ је писао. Баум је начинио врло скромно, врло покорно лице, кад му је старешина замка издавао наредбе, да се одмах спреми, те да као курир оде гроФици Ирми; он ће код гроФице остати, неће је никада остављати и ако би она хтела да путује, он ће је пратити док се она не врати у двор. Кад је Баум отпутовао, њему је лице било са свим друкчије, на њему се видео триумф; он је сад у прилици , да учини главни згодитак, њему је поверен деликатан посао, он зна на чему је, њега разуму, а и он разуме друге. Он се окрете замку и његове црте не показпваху више покорност; опруженом левом руком, а десном гладећи се по грудима, говораше себи готово гласно: »Као свој човек вратићу се ја, и најмање први коморник морам бити«. Баум стиже куд је требало и собарица му рече , да гроФица Ирма нити с ким разговара, нити се виђа. »Кад би хтела само да мало викне, овај тихи бол убиће је«, жаљаше собарица. На затворена врата Ирмина закуцаше; дуго се морало чекати док је одговорила. Једва један пут упита Ирма, штатраже? Она се морала ухватити за кваку од врата , јер је познала Баумов глас. Да није можда сам краљ дошао ?