Otadžbina

72

на престолу

Баум рече, да он долази као курир њихових Величанстава, да преда писмо. Ирма отвори само толико, колико је могла да провуче Руку, узе велико писмо и метну га на сто; — она нема ништа од света да очекује, тај свет не може јој никакве утехе дати, нико... Једва пред вече размаче она завесе и отвори велики куверт. > њему су била два писма, на једном је био потпис краљичин, а на другом краљев. Она отвори прво краљичино писмо и читаше: »Драга, добра Ирма ! (Краљица јој сад први пут пише тако поверљиво. Ирма обриса марамом лице и читаше даље.) Ти си искусила највећи бол у животу. Волела би, кад би могла код тебе бити, да твоје ојађено срце на моје притиснем и пољупцима сузе у очима исушим. Ја те нећу тешити, само ти кажем, да ја с. тобом заједно осећам, у колико се само осећати може што сам човек није доживео. Ти си јака и племенита, ја ти морам то рећи, (Овде Ирмина рука задрхта, кад је ово читала.) „те да мислиш на саму себе и свој бол, лепо и чисто да сносиш. Ти си остала без родитеља, али свет неће остати за те пуст. За те куцају многа пријатељска срца. Мени је мило, или управо ја се захваљујем судбипи, што ти у жалости могу бити од помоћи. Не треба да ти кажем, да сам ја твоја пријатељица, али у таквим тренутцима добро је, кад се то каже. Ја не би могла ни за часак весела бити, док си ти у жалости. Све имамо заједнички. (Ирма покри лице рукама. Она дође к себи и читаше даље.) »— Јави ми, чиме ти могу помоћи. Дођи к мени или остани у самоћи, како твојој прпроди одговара. Кад би могла само да теби дам оно уживање, који ми у теби имамо! Ти и не знаш, колико си добра учинила. Ти си умножила свет наших осећаја. То је најлепша добит. Буди снажна и знај, да имаш јака ослонца у вазда твојој Матилди 11 . Ирма метну писмо на сто, али га и нехотице одвоји далеко од краљевога, које је ту било још и неотворено. Године би требало да прођу, читава мора између тога да леже пре него што се после оних речи читају оне краљеве. Па ипак — колико и колико пута је она готово без даха гледала њега и слушала његове речи! Живљим покретом, као у љутњи, отвори она краљево писмо и читаше: »Веома ми је тешко, што сте и Ви, моја драга пријатељице, морали искусити, да сте и ви чедо смртна човека. Шалим ваше лепе