Otadžbina

НА ПРЕСТОЛУ

79

„Тамо горе?® » Јесте,« »Како си се успела тамо ?« »Не знам ни сама. (( »Буди мирна, немој се ни помаћи с места Ево мене. (с »Добро.« Дуго је трајало, док се једва појави једна прилика испод Ирме. »Ту си дакле?« рече прилика. Она добаци Ирми конопац и каза јој, да се опаше њим око појаса, други крај да веже за стену или дрво, па онда нека се лагано спусти. Ирма је чинила, као што јој је наређено. Она је лебдела између неба и земље , у овом кратком тренутку прође је неко необично оссћање. Она сиђе срећно до оне женске прилике. Ова је одмах шчепа снажно за руку и поведе је. Ирма је ишла за њом невољно. Она се раскрвавила, док су стигли на узан пут у стене. Доле је брујао поток, а снажна женска прилика држала је чврсто Нрмину руку као кљештима. »Где си ти била, тамо не може да дође ни онај што лови гемзе. Тако, ево нас горе, тамо је наша колиба, (< једва једном рече та мрачна прилика. »Право је чудо , што се ниси сурвала, а имаш дугачку хаљину за то. (( »Ко си ти? (( упита Ирма. »Реци ти прво мени, ко си ти и какО си тамо дошла. (( »То ти не могу казати.« »Мени је све једно. Мене зову Црном Естером. (( »Кога водиш то ? уцита једна жена на вратима од колибе, грозна изгледа ; иза ње је горела ватра на огњишту. »И ја не знам. Неку жену. 1 Ирма пође с црном Естером колиби. Баба се црекрсти и повика : »Хвала милоотивом Господу — та то је вила из језера! »Ја нисам дух, (( рече Ирма, »ја сам уморна жена. Пустите ме да се мало одморим и дајте ми вашу ћерку, да ми покаже пут до језера. Оад само једну кап воде! (( »Не, то би ти била смрт , сад не смеш пити воде ; ја ћу ти скувати мало чорбе и донети после. (( Она уведе Ирму у избу, и кад угледа њезину руку и на њој дијамантеки прстен, она се задовољно насмеши и рече : »Ај, да лепа прстена ! Сигурно од онога кога највише волиш?« »Узмите, узмите нрстен ! Задржите га!« рече Ирма и нружи јој руку. Баба скиде прстен врло вешто.