Otadžbina

78

НА ПРЕСТОЛУ

ничен. Она је размишљала о томе, да ли је сва писма спалила, или их је оотавила ; оно на краља спалила је, тога се сећа, али не зна шта је учинила с оним за краљицу. Она непрестано мисли на то, и пада у све већу забуну. Можда ће се оба писма наћи. — Па нбка буде ! За тим јој прође кроз душу Валпургина песма. Кад би она добра сељанка на језеру знала, како њезина пријатељица сама кроз шуму лута, и с каквим мислима — она би дошла овамо, па би те узела и не би те пустила; ко зна, да ли она сада на те не мисли, о теби снева и шаље ти кроз ноћ своју песму? Како ће она сирота жалити, кад чује о твојој смрти, можда је она једина, која ћс истински за тобом жалити. Свакојака сећања пролажаху кроз душу. Носле много година причаће рибар, као онај тамо код манастира на острву, о утонулој дворској госпођици. Како ли ће утицати глас о смрти на људе ? Нико од вас не може ми помоћи, а и ја вама не могу и прекосутра ви ћете се опет картати, певати и играти. Нико не може никога у памети задржати, кога нема ту , нема ни право , да га помаже. Живот је тако немилостив као и смрт.... Она је ишла даље кроз густ шибљак, поред дубоких јаруга ; камење под шеним ногама одмицало је и падало с великом лупом у бездан, из којега је оно одјекивало и казивало, како је камење дубоко пало. Стене се примичу и поток пада иреко њих, и ево на једанпут једне врло стрмените стене, даље се не може — скочи са ње и размрскај себе ! Али ако останеш полуубијена читаве дане и тако мораш угинути ? Не ! Она потражи пута. Једна гранчица удари је у лице , баш на месту, где ју је отац дирнуо леденим прстима. „ Нс, ово чело пе сме више видети дан, с< рече она и потражи пута на одсеку, држећи се чврсто стиснутим рукама. На један пут се зачу кроз шуму певање. — Ирма дахну душом , то је људски глас, женски, можда какве девојке, која можда свом љубавнику даје з гак кроз ноћ. Певање се и даље чуло и то све јаче и јаче, а Ирма ссде па стену сва у страху и дрхтавици ; она одгдвори, она викне гласно. Ирма се уплаши од свога соггетвенога гласа, али она онет виче и даље. На то доби одговор песмом , глас се чуо ближе, пси скочише напред, они су већ код Ирме, они лају у знак, да су нашли лова ; жепски глас се чуо све ближе. »Гдеси ти? <( упита глас. »Ево ме, (( одговори Ирма. »Овде. 1< » Гдс ? <с