Otadžbina

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

прешао у Арбанију и опсео Драч 1081. год. Овај је био западна капија византијском царству, крозкојусе од мора пролазило и преко Охрида и Солуна ишло у Цариград. Опсада Драча дала је Арбанији нормански тип. Но Флота је млетачка у савезу са Византијом и заједно оперишу противу Нормана. Ово противуборство доње Италије и млетачке републмке трајало је скоро кроз цео средњи век. Романски елеменат диже се, да освоји византијско царство, а цар визанијски ради да подигне ђермански елеменат противу римског. И Нормани доиста нису могли дуже у Арбанији и Тесалији остати, јер су морали да се врате у доњу Италију, да је бране од немачког цара Хенрика IV Салијског. У војсци цара Алексија Комнена био је са својом војском и српски владар Водин (Будин). Што је шака Нормана разбила пред Драчем велику Византијску војску и Драч освојила, то је високо подигло глас ритерима на истоку, п дало западу уверења, да је лако византијском царевином овладати. Међутим слабост Византије и младосна снага запада изашле су у ХП веку оштро на видик. Срби почињу ступати у политичне савезе са западом, те да на развалинама Византије подигну себи јаку дркаву. Срби и Угри борили су се заједно у време Уроша Велог, па и самог Немање (1183). Даље је Немања нудио Фридриху Барбароси у Нишу да освоји Византију и да му он буде вазал (1186). Године 1204, отели су Француски крсташи у служби млетачког дужда Дондола Цариград и поделили изеђу себе и Млечана византијско царство. Педесет и седам година трајало је ово Франпуско царство на истоку (1261). Михаило Палеолог успео је 1261. год. да обнови византијски престо у Цариграду, али не могаше да поврати острова, која су Млечани заузели ни градове по Мореји и по Тесалији које су држали Француски ритери. У почетку XIV века Византија је имала опет да стрепи од Запада. У самим првим годинама овога века краљ Милутин уговара савез с Француским краљем Карлом од Валоа, у који је нристао и Филип Анжујски тарентски кнез претенденат на византијски престо. Циљ је овог савеза био да Србија очува отете своје земље од Византије и да на византијски престо дође Француска династија. Све су прилике утврдиле стару мрзост Византинаца према западу. У западним народима гледали су они Јеретике хришћанске и политичке непријатеље , који раде јда овладају византинтијском царевином. У том се појавише на источним границама — Турци. Сам цар Јован Кантакузен, који их је позвао у помоћ противу цара Душана, који је пошао да освоји Цариград, прозирао је велику опасност од Турака. Знао је да је Ислам страховита сила којој стара Византија