Otadžbina

92

карађорђе и француска

хглх 31 август 1810. Парнз. (Турска, Слов. нров. сп. I) Раде Вучини-к Министру. „Већ три месеца су протекла, како се бавим у овој престоници гајећи слатку наду да би о судбинн моје мисије могао добити повољна одговора који ће обрадовати моје суграђане; и у том очекивању ја сам се осећао као најсретнији човек, јер страсно љубим моју земљу, ади како још ннсам постигао никакови резултата, ја не могу да припишем то задоцњене ннчем другом до политичким придикама, које ће се без сумње још за дуго опирати срећи српској. Једино из тог разлога сам се и оддучио био да замолим за дозводу да се вратим у своју отаџбину. Данас пак знаци благоводења које је Ваша Екседенција изводеда саонштити ми преко својег достојног тумача, г. Руа (Воих) шеФа одедења за јул;не земље, оживеди су наново сву моју надуВаша Екседенција изводеда је шта више да се интересује и за мој дични подожај. Господару, ја сам Србнн умем да сам с мадим задовољан, нарочито кад се тиче сдужбе мојој земљи. Ја њезине интересе претпостављам свим мојим дичним интересима на и свим васељнским богатсвима. Међу тим а:со се деси, што је могуће, да ја узимам дичних потреба, онда ћу без зазора примити, господару , бдагонакдоне понуде које ми је изволеда учинити Ваша Екселенција." Он још једном моли цареву заштиту за тај народ, који се с љубављу и пуним поверењем баца у његове руке, и завршује с модбом да се никаква сумња не изводи из религиозне разлнчности. То неће Србима дати никаква повода да буду неверни.

Х1Л1 3 сентембра 1810, Париз. (Турска слов. пров. св. I) Раде Вучннић г. гро®у Хотриву (<Г Наи1епуе Како ништа није добио из своје земље , то прима новчану помоћ, коју му је понудио министар.