Otadžbina

КАРАЂОРЂЕ И ФРАНЦУСКА

Х1ЛУ. 4 септембра 1810. Париз (Турска, слои. пров. св. I) Забелешка о једној лолби г. Рада Вучинића. српског посланика. Г. српски носланик очекивао је иоваца из своје земље преко Беча. Он их још инје добио, и како с тога није у стању да исплати. своје трошкове, то моди да му се да на зајам 3000 дип. које ће вратити чим му тај повац ириспе. Иосланик препоручује по иово своју земљу бдагонаклоности Његовог Величаиства. Срби су вазда били верни хришћанским владарима који су владалп њиховом земљом, па ће бити верни и Његовом Величанству. Они њега сматрају као одређена да спојн у једно тело расуте делове њихове народности. Они га моле за помоћ и жуде једино за тим да се покажу достојнима његове заштите. Х1/У 23 септембра 1810, Раде Вучиник Министру.' Господару , само великп људи могу да учиие сва своја дела достојним величине која их карактерише. Његово Велнчанство Дар са висине своје славе и посред небројених и од највеће важности нодитичких нослова удостојио је своје нажње и личан положај српског посланика, тог сдабог тумача осећаја својих суграђана. Ово дедо једног тако ведиког монарха учињено по најузвишенијој доброти , које ми је Ваша Екселенција мидостиво саопштила, тако ме је дирнудо да ми је немогуће исказати све моје дивљеве и сву моју захвадност. Оно ми удива наду, оно ми даје доказа да ће се добротворна мисао Његовог Ведичанства забавити и интересима моје отаџбине. Под заштитом Његовог Ведичанства, Србија би у брзо заузела своје место међу народима. Ја сматрам већ да је њезина судбина решена и очекујем оддуку са највећим поверењем. Ни ја ни моји суграђани немамо ни блага 1 Народнн архивн, Париз АИУ 1 689 Бр. 99, преписао и саопштио г. Иван Павловић.