Otadžbina

94

КАРАЂОРЂЕ И ФРАНЦУСКА

ни речитости да изјавимо и докажемо нашу захвадност и нашу љубав. Ми немамо ништ друго до искрено , одано, верно , ратоборно и гостопримно срце у грудима. То је једино уздарје које ми нудимо Његовом Величанству Цару заједно са нашпм жељама да Бог подари дугу владу и славу Франдуза и срећу другпх народа ономе који спаја са ђенијем и храброшћу Александра и Цезара све врлине Веспазијана, Тита и Марка Аурелија. Господару, несумњива доброта коју сте ми досад указивали удива ми наду да ћете хтети да благонаклоно посредујете за нас и продужити да будете тумач наших осећаја код Његовог ВелИ' чанства. Изволите лпчно примити израз свих осећаја које сте ми улили и уверење о највећем уважавању са којим имам част остати итд.

Х1/УТ 27 оептеибра 1814, Букурешт (Еонсуларни картони, Букурешт) Ледул г. Шааањи-у Част ми је послати вам у оригиналу једно писмо које ми је приспело пре неколико дана. Оно ми је упућено из Београда од срнског посланнка, који је био овде пре мојег пута. Он ме извештава о неким детаљима које ће вас можда интересовати. Молпм Вашу Екселенцију да ми каже жели ли да продужим са тим народом исте односе, јер је ствар деликатна и наилази на млоге препоне.

Превод немачког писма Михајла Филипова Геновића, секретара, г. Л.едулу. Београд, 8 август 1810. Госиодине, после мојег одласка из Букурешта ја сам се нашао у Малој Влашкој у врло критичном положају. Стављенп су ми били у дужности други послови, те ми је било не могуће да дођем до части да вам нишем пре 10. јуна т. г. Ну било је залуд, јер ми је мој весник дошао натраг са одговором да ви нисте у Букурешту. Мени је врло ненријатно што сам тако дуго морао да ћутим, али су ми све прилике биле неповољне како се не може исказати. Данас ми је част послати вам ово писмо преко једног поуздног човека.