Otadžbina

ШТА ЈЕ УПРАВ БИЛО

31

предмет мога данашњег привиђења ? Јела, несрећна Змајевића сеја ? Мени беше веома жао на Колегу, и као да ми је учинио највеће зло, иочех да га се клоним. Истина, ја м> не казах, зашто се туђим од њега, али спомсн на цео тај догаћај остаде ми дубоко у души. Почех још чешће него до тада да излазим у шетњу и увек тражах исту шумицу, исти пропланак на њеној ивици и исти сту 1енац не би ли видео још један пут исте појаве. Али све белне узалуд, ја само видех, да се поред гаумице, али у заклону, подиже још и један летњиковац. И више ништа ! * * Најносле иочех да распитујем чији је то летњиковац, чији виноград више њега и тако седећи један пут после ручка за каФом у гостионици дознадох од једног пријатеља, да је све имање једнога богатога Нишлије, кога сам и сам добро познавао. — Па он има и сина код нас у школи приметих ја. — Да како да има, олговори мој пријатељ. Има тај још доста деце. — И женске? учиних ја, али чисто презајући од тога питања. — Велику кћер. —- Та није могуће! — Што да не ? рече мој пријатењ погледавши ме некако значајно. Он и не сањаше, куд се моја памет дела. — Је ли лепа, бога ти ? — Као уписана. — Плава ? — То незнам ; нисам био тако срећан, да јој пиљим у очи, али биће да је плава. Бар по коси судећи. — Ћути, молим те