Otadžbina

ТУРСКИ РАТОВИ 7 ЕВРОПИ У XIV И XV ВЕКУ. (СВРШЕТАК.)

Године 145о предузео је Султан опет рат противу Србије. Ио објект операција није му сада био северни део Србије јер, се Угри нису спремили за рат, већ јужни део са његовим средиштем у Новом брду. Овај план дао је Иса-бег, који је био гранични заповедник с' југа врањском Поморављу. Војска се купила у Једрену. Вило је 50 ,000 коњаника, много више пешака и много опсадннх справа. Кад је настало пролеће, Мехмед је крене у Кратово, око 40 км. источно од Куманова, где га са својом војском дочека Иса-бег. Војска је путовала 10 дана до границе Србије. Најпре је Иса-бег дошао са једним одељењем и тражио предају Новог Брда, али је заповедник овога одбио. Затим се кренуо и Султан са војском и за 25 дана провалио границе, дошао под Ново Врдо и енергично предузео опсаду и нападање. Опсада је ишла тешко, али су напослетку ограде тако порушене да се на даљи отаор није могло мислити. Заповедник Новог Брда преда град по Уговору (1 Јуна 1455). Према овоме турска се војска кренула на Србију око половине Марта, почела напад при крају Марта, а дошла под Ново Брдо око Ђурђева-дне. Сад је Ђурђу остала само Шумадија са Смедеревом, Бранпчевом, Кучевом и Ресавом, јер је Мехмед отео и Рашку. Зато је Ђурђева престоница од то доба више на Руднику, него у Смедереву. Још је Мехмеду остало да отме од Угарске њен кључ Веоград, те да овлада Дунавом и да себи прокрчи пут у срце Европе. Он је, као што видесмо опсађивао град и 1455 године, али га није отео. Све ово дало је прилику Угарском краљу Владиславу да увиди, да му се ваља спремити да одбије Турке. Он позове земаљски сабор за 6. Фебруар 1456 године и овај односно рата реши : 1) да се због рата не удара н,)в порез ; 2) да се због хрђаве летине прошле године нератује до Августа; и 3) начин за дочек војске, коју западни владаоци у помоћ пошљу. Пошто се знало да се Турци спремају на Београд то је наређено да Хуњадија сиђе на Дунав са 7000 војске. Даље је писано папи да пошље своју Флоту под Цариград, и упућено свештенство да позива људе у рат. Том приликом јавио је Владислав папи, да хоће да умре за веру, да су Турци у Бугарској са велиОТАЏБИНА КЊ. XXI. СВ. 81 3