Otadžbina

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

Зб

у долини. Одмах су подигнута слагалишта за храну, Фураж и друге материјилне потребе и 2 воденпце и пећи за печење хлеба. Дунавом су и сувим непрестано придолазиле нове чете из Турске и Бугарске. Султан је повео и много лепих робињица, које су имале примамљивати во.јнике из града на иредају, или да оставе град. Кад .је турска војска допрла до Београда опустила је цео предео. Своје батерије расиоредио је на три места и почео пуцати на варош из највећих топова. Пуцало се дању ноћу без престанка. Пуцњава је била тако гласна, да се чула до Сегедина (180 км.) У граду је мала посада, али храбра и готова пре да изгине, него да се преда. Њен круг одбране био је незнатан, јер се Турци не могоше спречити у рушењу града топовима. Због слабости није могла правити испаде. Према томе Турци на брзо порушшпе градске зидове и поравнише их са земљом. Посада је ипак решена да и.згине, а град да не преда, ма да је понестало хране и овлађивале болештине. Међутим Хуњади је у Ковину са својом малом војском ишчекивао помоћну војску, па да почне ударати на Турке. Он је увиђао важност Београда као основичног места за Турке против Угарске и као јаку препреку за лродирање Угарске у Србију, и настао је, да по што по то одбије Турке. Ношто му Је пак војска према турској сувише слаба, то је морао да чека на помоћ. Напослетку дођоше: мачвапски бан Јован Карођија, Владислав Канижаја, калуђер Капистран и многи стари Хуњадијеви војници. Сада је прва брига Хуњадију да снабде град потребама за издржавање и за борбу. Сувим није могао то учинити, јер је град са те стране јако опседнут. Предузео је дакле напад на води и у Сланкамену прикупио своје бродове што су били на Дунаву. Силађпју поручи да држи своје бродове спремне, па вад његови бродови ударе од Сланкамена, да он удари с' леђа. Хуњади скупи до 200 већих и мањих бродова, смести у њих потребе за град и најодабраније војнике и 14 Јула крене лађе низ Дунав. Уједно постави дуж обале војнике, да помажу оне на бродовима и да недаду да Турци дођу у помоћ својим лађама. Турци су презирали Хуњадијеве бродове, кад су их видели, али на скоро увиделн су да се морају бранити. Њихови бродови стајали су били на ленгерима и утврђени међу собом ланцима. Хришћанима пође за руком, те покидају неколико ланаца и измешају се са Турцима. У исто време ударе бродови београдске посаде у позадност турских бродова. Пуних 5 сати трајала је борба и на послетку Хришћани победе. Неки турски бродови били су потопљени, неки искварени, а 4 отети. Хришћани су изгубпли једну и то највећу лађу на којој се барут запалио. з*