Otadžbina

ТУРСКИ РАТОВИ У ЕВРОПИ

39

Млетачка република иродужила .је рат сг својим савезннком ■Скендербегом. Но ве )1 1465 умре Ђорђе Скендербег. Ђорђе је узет био међу јаничаре још као момче под царо« Муратом , где је проучио полигику и наччн турског војевања. Цар га је јако заволео, и једном му приликом рекао: „Скендербеже , заишти од мене , које год хоћеил војводство, даћу ти га.« Он је одговорио да му дадеземљу Ивана Кастриота, али није казао, да је син овога. Цар му је даде. Он оде у земљу и заузме све сем градова, па затим преваром измами јаничаре из ових и поседне их. Цар Мурат је после против Арбаније ратовао и подчпнио све остале кнезове сем Ђорђа Кастриота. Иа послетку цар отме Кроју силом , а Скадар се преда 1479. год. Сада је Млетачка република принуђена, да одкупи мир. Међутим по смрти Владислављевој изабрат је за краља Хуњадијев син Матија Корвин , да брапи Угарску од Турске. Папе су помагале најенергичније и покушавале су да покрећу све западне државе на рат противу Турака. Напослетку године 1463 решио се папа, да се сам стави на чело војске и нареди з;! ову скуп у Анкони. Но војску пошље само Млетачка република, а остале западне државе врло мало. Папа умре од једа у Анкони (14 Августа 1464), а војска се растури. Пошто је Мехмед завршио ратове противу Карамана, Арбаније и Млетака и заузео важна места, са којих може да упада у западну Европу — послао је једну сувопутну војску на Угарску, 1 Флоту противу Родоса и другу Флоту на обалу доње Италије. Прва 2 напада одбијени су, а са трећим искрцао се Ахмет паша код Отранта (Јула 1480), освојио га на јуриш (11 Августа) и посео је један део Пталије. Но по Мехмедовој смртл (1481 ј Турци буду истерани из Италије. За Мехмедом дошао је на престо његов син Вајазит II. Док овај ниЈе дошао и сео на престо, великодостојници су крили Муратову смрт, те да се јаничари неби бунили. Но они дочују за Муратову смрт пре Бајазитовог д,оласка, побуне се и убију великог везира и попљачкају Цариград. Бајазит, примивши владу, морао је не само да им опрости, него да их награди. Бајазит је мирољубив и улазио је у рат само онда, кад је то неопходно нужно. Тако се морао да бори против свог брата Цема (Сисима), који је устао да му отме престо и победио га (1481). Џем побегне код Мамелука и потом на позив незадовољника у малој Азији оде у ову, али опет га Бајазит победи (1482). Сад Џем побегне на оетрово Родос, Јовановом реду ритера, те да одавде подигне устанак у европској Турској. Ритери га приме с' намером, да га код себе задрже, а да за то траже од Султана повољан мир и 45,0(Ј0 дуката годишње за издржавање Џема. Но под изговором да Џем набави новац и да кроз Француску,