Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

41

три битке нобеде. Године 1491 уговорен је мир сјајан за Мамелуке, а стидан за Османлије. Последњих 10 година (1502—1512) Гиле су у Турској побуне и грађански ратови између његових 7 синова. Године 1512, 25 Априла уступи престо, по жељи народа и војске, најм1ађем сину Селиму, а сутра дан испусти душу, на путу за Демотику, где се је решио стално да живи. Ст. Стокић.

АНА КАРЕЊИН1 РОМАН ЛАВА ТОхЛСТОЈСА (Наотавак)

XI УБовин испи своју чашу, и обојица заћуташе. — Једно ти само морам казати. Познајеш ли ти Вроњскога? упита Степан Аркадијевић Љовина. — Не нознајем. А што питаш? — Дај другу, рече Степап Аркадијевић слузи, који сипаше вино у чаше, и врзмаше се око њих, баш онда, кад га нико није тражио. — Питам те за Вроњскога зато, што ти је он супарник. — Ко је тај Вроњски? упита .Бовин и његово детињско усхићено лице, стаде наједанпут пакосно и натмурено. — Вроњски — то је син гроФа Кирила Ивановића Вроњскога, и један од најбољих представника златне младежи петроградске. С њиме сам се познао у Тееру, док сам тамо био са службом. Он је тамо био у регрутацији. Страшно богат, леп, крилни ађутант — а поред тога ваљан младић. И не само да је ваљан него је још паметан и образован човек; човек, који ће далеко дотерати. Љовин сав намрштен ћуташе. — Он је долазио овде чим си ти отишао, и како ми се чини, заљубио се у Кити до ушију, а ти ћеш већ разумети да мати . . . — Извини, рече Љовин, али ја ту не разумем баш иишта. Ту се он сети брата Николе, и беше му одвратно, да је могао заборавити на њега.