Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

— Стани, стани рече Степан Аркадијевић — Ја само говорим што знам, па ипак ја бих по свему рекао, да су сви изгледи на твојој страни. Љовин се затури на столици. Он беше сав бдед. — Ну, ја бих ти свакако световао, да ту ствар свршиш час пре, продужи Облонски, доливајући му чашу. — Не, хвала, не могу више да пијем, рече Љовин, одгурнув чашу — опићу се. . . . Па како ти живиш? — продужи, желећи да окрене разговор. — Јошсамоово: У сваком случају, гледај да ствар свршиш што пре. Данас немој — него сутра лепо иди, запроси је, и нека јеса срећом! — Па кад мислиш доћи код мене у лов, као што си говорио. Хајде, дођи на пролеће, рече Љовин. Он се из све душе кајаше, што је и почео тај разговор са Степаном Аркадијевићем. Његово необично осећање беше чисто оскврњено разговором о супарништву некаког петроградског ОФицира, као и предлозима и саветима Степана Аркадијевића. Степан Аркадијевић насмеши се. Он је нрозрео све што се догађало у души Љовиновој. — Па доћићу једном приликом, рече — Тако ти је то брате, све ти се то врзе око жена. Ето, и моја ствар стоји хрђаво, врло хрђаво. И све са жена. Право да ми кажеш, продужи вадећи цигару, и држећи другом руком чашу, — шта би ми ти световао. — 0 чему ? — Ево о чему. Представи себи да си ожењен, и да волеш своју жену, па се ипак поведеш за другом женом. Опрости, али ја никако не разумем, како би то могао сит човек да прође поред колачарнице, па да украде колач. Очи Степана Аркадијевића још се већма засветлише. — Зашто не ? Колач по некад тако мирише да ниси у стању да се уздржиш. ШттНзсћ јз(;'8, луепп 1сћ ћеглуип^еп Мете пгИзсће Ве§тег; Аћег с!осћ л^епп'® шсМ §е1ип§еп НаМ' 1сћ аисћ гесМ ћићзсћ Рћшш! Говорећи то, Степан Аркадијевић се лукаво смешкаше. И сам Љовин не могаше се уздржати, а да се не осмехне. — Него шалу на страну, продужи Облонски. Представи себи једну тиху милу жену, усамљену и остављену! и која се ипак толикп жртвовала. И сад, пошто је већ све свршено, зар могу да је напустим ? Па баш и да се раставимо, али како могу да је не жалим? или да не покушам да је стишам и ублажим ?