Otadžbina

НЕБ.1АГ0ДАРН0СТ СРБА. СПРАМ РУСИЈЕ

563

нисија Ареопагита «0 црвквеномв свеценоначалии« где се из предговора види да је Исаија иревео и многа друга дела. ' Србин је био и ученн Макарије Петровић који 1753 оде у Руспју где постаде архимандрпт Целтиковског манастира. Он је предавао у Московској академији риторику, био је академијски проповеднпк, преФект и учитељ ФплосоФпје, ректор тверске семинарије, и све то у 32 године свога живота. Из Србије је дошао у Русију и Софроније Младеновић игуман московског знаменског манастира, који је исправљао текст у црквеним књигама сравњујући га са грчкнм оригиналом, који је многе књпге превео на руски језик. Ми би могли још много српских свештеника поменути којн су стекли заслуга за препорођај руске цркве и за оснивање руске црквене књижевности. Међутим и оволпко је довољно да се види како су се братски понашали Срби спрам Руса док су овп у невољп бнли. Међутим окренуо се лист историје. Нестаде српских владалаца који су се поиоспто називали госпдарпма «Срба, Грка и Бугара». Српски народ беше постао турска раја. Онај који је иекада помагао, требаше сада сам помоћи. Сада у Србпји није било књига ни за молптву у црквама. II оде митрополит београдско-карловачки Мојсије Петровић чак у Петроград (1721) да моли силнога цара руског Петра Великог нека пошље «Словенскпм народима» књига и учнтеља, уверавајућп га да ће тиме постати нов словенски апостол. II Петар Велики посла црквених књига за двадесет цркава. четири стотине букварова, сто граматика и два, словом велимо два учитеља за све Петровићеве «словенске народе«. . . Али, ако је српски народ у Србији био постао раја, онај део који је био у приморју и онај под Аустрпјом не престајаше да шаље у Русију своје пионире за културу. Од прпморских Срба да поменемо на овоме месту

1 1 Ст. Новаковнћ, 1осо спа^о стр. 53.