Otadžbina

564

НЕБ.1ЛГ0ДАРП0СТ СРБЛ СПРАМ РУСПЈЕ

само Ђурђ а Крижанића , којн је првп упутио Русе да буду посреднпци трговпне међу Европом и Азијом, да поседну каспијско море и да у гдавним варошима средње Азпје наместе руске конзулате 1 . јер ћемо се на Србе из Приморја који су створилп руску трговачку Флоту вратити доцнпје. А сада да видимо шта су урадили Срби из Аустрије за школе и просвету у Русији. Ми нећемо говорити о Др. Тодору Филиповпћу из Руме, проФесору Харковског универзитета , ни о Атанасију Стојковићу проФесору и «статском» саветнику, ни о понечитељу одеског учевног округа дјејствитељном тајном саветнику Димитрију Кнежевићу нз Лике, нп о Србину Јегору Рајићу, који је био руски песник и књгокевник, нн о професору Зарићу, ни о срнском приморцу Марку де Домннису, нећемо ни помињати да ]е сриски калуђер Лазар научио Русе читавој једној индустријској грани 2 — ми ћемо се ограничити само на велпкане, па п ту иустићемо нека говори проФесор руског одеског универзитета, В. И. Григоровић. 3 : иЗапптајмо се чиме су Србн стекли заслуга за руску народну просвету ? «Пре свега казаћу у кратко како је стајала наша народна просвета у ХУШ веку. Од Петра великог иочела је просвета да отпма маха, али се она развијала несаразмерно. Постајале су тада искључиво практичке школе с тешким семинарским учењем, а по туђинском калупу, те је у том правцу васпитана омладина која се спремала да послужи отаџбини. Само су трн гимназије, у Петрограду, Москви и Казану у неколико одговарале цељи као учевнн заводи.

1 Вгпскпег, Рекег (Зег Отоззе, 1879, етр. 473 — 474.

2 ) Јаков1> Орло†, Духг росшскихЂ Государеи Ршрнкова дома. СПБ. 1318. ч. I. стр. 21 9.

У своме предавању које је држао на Св. Ћирила и Методпја 11 Маја 1876 и које је штампано у (( 3аписки императорскаго новоросеЈискаго университета.^

Томђ XX. Одеса 1876. То је предавање саопштио Сава Петровић у (( Српском летопнсу- 4 , књ. 120. стр. 175 — 194.