Otadžbina

НЕБЛАГОДАР 10СТ СРБА СПРАМ РУСИЈЕ

56

шао са напрзгнутом пажњом. Кнез Лоиухпн држао је да ће предавање бптн досадно цару па је напоменуо да се скрати. али цар даде знак да се предавање не прекида. II тако је цар стојећки саслушао Терлајпћево предавање до краја. «Кад је Терлајнћ довршио запита га цар : — Вн сте Србин? — Србин сам В. Ц. Величанство! — Јесте ли одавно овде ? •— Шест година. — Је ли вам српски језик олакшао разумевање рускога језика?» — Веома ми је олакшао. — А је ли велика разлика између српског н руског језика ? — Није тако велика. — Но разлика је у изговору — рече цар па оде. Отпративши цара вратише се сви великодостојннци рускога царства у дворану и кликнуше сви једнодушно «Живео Терлајић !» Терлајић је одговорио «Жпвео крунисани иријатељ човечаиства цар Александар Павловић. Живео и сав српскп народ чије је пме велики цар пзустио!« Оволико каже руски проФесор о Србима који су реФормисали школе у Руснјп те тпме положили темељ напретку руске просвете, о Србима, који су на челу исторнје рускога грађанскога права. Ми би ту слпку могли израдити много детаљнпје према материјалу који нам стоји на расноложењу 1 алн ') Н, Ђ. ВукићевиИ «Српске школе у XVIII столећу 8 у првом извештају о јавном учгггељско-приправничком заводу српском у Сомбору од 1863. БиограФија Јаиковићева у I св. (( Српског Летописа у за 1826, стр. -21—28. А. С. ВоЈЈоновТз, Матер1лли длл исторГи просв^шешл вт, Рос1и вђ XVIII стол&пи ТеодорЂ ПвановичЂ Лнковпчђ. Прегшска између Доситија Обрадовића и Терлајића штампана у разним свескама (( Српског Летопнса." Лазар Боић, ПамДтникЂ мужемт, у славдно-сербскомг книжеству славннмг.« 1815, стр. 67. Писмо Терлајића о отварању правничке школе у Русијп у (( Српском Летопису» за год, 1825, стр, 133. Сравнп н «Срп. Летоппс" за 1826, I. ч.