Otadžbina

568

ш:бллгодарност србл спрам русије

«А о Терлајнћу да не рекнемо сходну реч био бн грех и за нас н за вас који знате да свако право произилази из заповестп зиигп сшс]ие. «Најпосле не морате вероватп моме лпчноме мишљењу, него одајући свакоме своје, загледајте молим вас у бесмртно дело руског законозналца Неволина 1 , па ћете на првој страни наћи име Терлајпћево. «Тим именом почиње се наша исторпја иауке о грађанском праву. «Терлајић рођен у Бачкој, васпитан о трошку српског владпке Видака у Бечу, дошао је на позив Јанковића у Русију, где је добио испрва катедру нсторије, за тим кад се основала правннчка школа, катедру енциклопедије права, па онда грађанског права. «Плод његова рада у Русији било је, осим засебних расправа , прво по времену «Руководство за познавање прпватног грађанског права» г с опширним уводом о енцпклопедијн права. «То његово дело проникнуто је узвишеним схваћањем руског правосуђа и правде, старе и нове, садржи у себи науку коју сам већ поменуо. и држећи се строгог научног метода, носи на себи нечат духа Доситија 06радовића, чија је дела и лик Терлајић чувао код себе у Петрограду. «Колико је ондашња Руспја ценила заслуге Терлаића нека вам покаже 31 Август 1806 годпне , јер када је тога дана Терлаић отворио правничку школу својим славним предавањем о енцпклопедији права, на томе предавању били су : Цар Александар Павловић , митрополит Амвросије, кнез Лонухин министар ггравде, сви сенаторн н сви чланови законодавне комисије За време предавања устаде Цар, приђе катедрп па је поред ње стојећн слут ) К. Неволина, Иоторил россшскнхт> гражданскихЂ законовЂ. С ИетербургЂ Томг I, стр. I. 2 ) «Краткое руководство кђ спстематическ.ому познан110 гражданскаго частнога права Россиц начертаное проФесоромг Григориемг ТерлаичемЂ. ЧастЂ I и II. С ПетербургЂ. 1810.