Otadžbina

НЕБЛАГОДАРНОСТ СРБА СПРАМ РУСИЈЕ

«— — они не ће знати нли не ће хтети знати да пма људи без савести и да нису у свпју људн једнаке савести, па да се баш з а то и аостављају закони, н да закон није ништа друго, него оишта људска савест, која се изриче у закону за то, ако би у кога била кад друкчија савест, да се не држп те своје пндивидуалне савести, него да се држи оне огинте савестп, како би људн могли опстати један поред другога.» «Између свега је најзнатније што московски апостоли проповедају да ни један на,род не може ни у главп нп у срцу имати. ни знати ни осећати шта је братство, осим народа словенскога. и то само онога који је иравославне вере. «Дакле само православна вера има у себи сплу да може у народу учинити братство. «Али што може учинити нешто тако важно, мора ■само бити веома важно. Ако има у православној верп нешто тако важно, то су начела науке Христове, јер од њих нема ништа важнпје нпти у њој, нити игде. Та су начела у јеванђелију. А јеванђелије у свнју је Хришћана једно. А кад аностоли московскп кажу да га у свију нема, него само у православних словенскога рода, и да долазн од вере, онда оно братство долази од особнна, којнма се православни Хришћани разликују од осталпх. «А какве су те особпне ? «Прва је п главна догматнчка за светога духа, «иже отб отвца исходештаго.» А могу ли те речп имати онолпку силу, да у народу једном учпне нешто чега нема нп у једноме другоме ? Да учине впше него што може учинити само јеванђелије цело ? «Друга је особина н. пр. што се православни Хришћанп причешћују хлебом у ком има квасца, а други хлебом без квасца. А може ли квасац имати силу да учини у народу братство :