Otadžbina

580

неб.1агодарнорт срба спрам рус11је

дустрији, све су то радови на цивилизацији, све то мирише словеноФидима «трулом заиадњачком» културом. такав посао они не цене ни код својих земљака. Они нам на све ово могу одговорити: Ако су сви ти нобројанп Срби и учинили поменуте заслуге Руспји. они су имали при томе и својих личних интереса, они су за то били плаћепи или су се богатили трговином, али да видимо ко је за кога впше крви иролио? Познато је да словеноФилске новине од првог српско-турског рата 1876 на овамо, страшну дреку иодижу са руском крвљу која је ироливена за ослобођење Србије. Да видимо ко је за кога више крви пролио ? За време Карађорђевог устанка био је у Србији један иотрј ад» руске војске који се борио заједно са Србима при отимању Бање алексиначке, и на варварннском иољу. Ово је био «отрјад» граФа Орурка, Осем тога било је 500 људи руске иешадије под пуковником Бала, као га рнизон Београдскога, града. И ако ћемо не само српским већ и руским изворима доказати да је ова шака Руса прешла у Србију једино :да контролише српску савезничку војску од 68 хиљада, која је одвраћала од руске војске знатан део турских сила, и да се оснгура београдски град од Аустрије, јер је она намеравала да га дочепа — опет смо из пијетета према Русима који су погинули за српско ослобођење, најсавесније тражили да констатујемо колико их је погинуло? У огррмном делу Нила Поиова х ) у коме се на основу руских и сриских архива налази забележена свака и најмања ситница из првог српског устанка, у коме се дакле могу претпоставитн најтачнији податцп о руским губитцима у Србији нашли смо једну белешку да је Руса погинуло код Бање: 126 и — ништа вшие. Али да узмемо да је Нил Попов један од оннх ретких Руса који никада не мере и т ) Нила Иопова «РоссЈл и Серб1л, историческш очеркЂ русскаго покровителвства СербЈи сб 1806 по 1 56 годђ . Москва 1869. 74. штампана таоака или 1178 страна на вел VIII ни.