Otadžbina

НЕБ.1АГ0ДАРН0СТ СРБА СПРАМ РУСИЈЕ

581

не пребацују учињена доброчннства, да узмемо да он из скромности није хтео да поброји све Русе који су 1809 погинулн у Србији, на рецимо да их је ногпнуло четири иута толико. Рецимо да их је погинуло 500. па пређимо на 1876 годпну. При свем том што је депеша коју је ђенерал Черњајев после Ђуниса отправио у Русију, по којој „Вс^ Руссгае легли а вс г ]-, Серби уб4жали» утерана у лаж самим гарнизонима руских добровоњаца у градовима Београд. Смедерево и Кладово, у којима су остали док их ђенерал Никитии нпје вратио кући живе и здраве—опет је у те трн хшваде људи и жена, који нам 1876 дођоше у помоћ било много поштенпх људи и војника, којих се није тицала словеноФилска политика Михаила Глигорића Черњајева, који беху одпста дошлн да се бију за слободу своје браће, и који су јуначки иогинули за Србију. Благодарећи тачности архиве у лудој кући која се звала «штабт, Главнокомандукидаго воисками» и у којој је био шеФ опет један словеновилски новпнар Впсарион Висарионович Комаров, урединк «С. II. Бургскихг В5домостеи» инсмо ни ми ни Руси у стању казатн тачно колико је тих руских јунака у Сроији погинуло. По апроксимативном рачуну, који смо ми ухватили, погинуло их је нешто преко стотнне, а било их је рањено до 400. Али да не би ни пошто огрешпли душу, рецпмо да је, не рањено. него да их је иогинуло равно хиљаду. дакле равно трећина свију добровољаца, не изузимајући ни жене, и онда ће ваљда и сами Русн признати, да се не ценкамо, где ваља признати туђе жртве. Дакле са таквим рачуном дошли би до Факта да је руски народ жртвовао за слободу српскога народа до 1500 својих синова, за сва времена од како се бележе одношаји између та два народа. А сада да видимо колико је срнски народ жртвовао својпх синова, за славу рускога Цара а у корист руске државе, за последњих две стотине година. ОТАЏБННА КЊ. XIX. св. 84 . 37