Otadžbina

590

НЕБЛЛ.ГОД АРНОСТ СРБА СПРАМ РУСИЈЕ

осем једне митре и одежде за себе. у чему су га ваљда саранили, јер је том приликом 1765 и умрво у Петербургу. 1 1768 Султан Мустава III објави Русији рат, али знајући да ће Црногорци опет бити руски савезници посла најире 67,000 своје војске на Црну Гору која се с њом тукла од Августа до почетка Новембра и одбила је. 1769 шаље Катарина II кнеза Ђорђа Долгоруког у Црну Гору, којн 5. Ав. стиже на Цетиње са «неколико новаца», медаља, чохе, 50 товара нушчаног праха и 100 товара олова. Царица их у МаниФесту од 29. Јануара 1769 позива да ударе на Турке и да их гоне до Цариграда, јер ће главна сила бити против Руса, она им «у колико је могуће« обећава потпору и помоћ да их неће заборавити кад буде мир иравила, него ће они имати довољну безоиасност и друга добра и иотиуну слободу вере (?!). Ово им потврђује светошћу царскеречи. Долгоруки даде сваком округу по сто дуката и по нешто цебане, и Црногорци одмах стадоше ударати. Сам кнез Долгоруки вели «Паши окрестностеи Чернои Гори вг армш не иошли, даже и Боснлки отговарнвалисв что непрЈлтелБ на ихђ границахЂ." Маја 1 774 удари Мехмед паша Бушталија са 30.000 војске на Црну Гору, али га она са грдном штетом отера у Скадар. 10-ог Јула 1744 начини Русија кучук-кајнарџијски мир у коме је себи задобила: Крим, Бесарабију, Кубан, Азов. Керч. Јенпкале, четирп и по милиона ратне оштете, слободан пролазак руских бродова кроз Дарданеле, и «покровитељство над православнима,» а Црна Гора не доби ништа, оспм ако је Русија под «Словенима иодвластним Порти» за које је уговорила а мнестију, подразумевала и Црногорце... 2 Кад је владика Петар I. чуо да се Бушатлија спрема да на ново нападне на Црну Гору, оде у Русију 1784. да потражи мало барута и олова, али Потемкин који је 1 Милаковић, стр. 153—175. 2 Милаковић, 1. с. стр. 145.