Otadžbina

НЕБЛЛГОДАРНОСТ СРБА СПРАМ РУСИЈЕ

591

због ђенерала Зорпћа ( врло интимног пријатеља царичиног) мрзио на све Србе, заповеди владици Петру да се за 24 сахата чисти из Петрбурга и Русије. Док се он вратио у Црну Гору иразних шака, Кара-Махмуд удари 1785 Јуна на Црну Гору, похара и запали цетиљски манастир и опустошн велики део Црне Горе. Срећа те је Петар I. барем из Немачке нешто донео — кромппр. 1 13. Авг. 1787. објави Абдул-Хамид Русима рат. Уз Русе иристане п Аустрија. Ћесар пошље у Црну Гору мајора Вукасовића са 400 војника и око сто хиљада. дуката, нешто хране и џебане. При свем том Петар 1. није хтео да зна за Аустрију докле га Русиј а не иозове у рат. II заиста тек кад дође руски пуковник Тутолмин и донесе владици панагију са маниФестом да удара на Турке, а она ће «колико је могуће и т. д » тек онда пођоше Црногорцп опет против Турака. Кад је у Свиштову и Јашу 1791 уговорен мир — Црногорци су добили амнестију , као да су били побуњени турски поданпцп! . . . Кад је владика Петар I. на Крусама и Бусовнику гшразпо Кара-Махмута Бушатлнју, који је ту и погинуо, Црна Гора задобила је ту победу џебаном цара Аустријског Леополда II. А од Руеије — дошао је орден Александра Невског за владику. * 11. Јануара 1799 нареди цар Павле да се од сада даје годишње Црној Гори по хиљаду дуката, али то је трајало свега четири године па престаде, ево за што: У јесен 1803. године дође глас цару Александру I. да владпка Петар хоће да нрода Црну Гору Французима за 25,000 дуката (?!!). Цар одмах пошље гроФа Ивелнћа да спасе Црну Гору од те опасности (?) у једно и руски синод позове владику на суд с тим, да ће га «ако не послуша, лишити чина и одлучити од цркве а народ нека бпра себи другог достојног пастира, који, ће се завлади-

1 Мплаковић, стр. 176—180. 2 Милаковић,. стр. 208 — 200.