Otadžbina

592

НЕВЛЛГОДЛРНОСТ СРБА СПРЛМ РУСИЈЕ

чити у С. Петербургу» (владика Петар I, завладичен је у Карловцима ! . . .) Ми жалимо што нам простор не допушта да у целости саопштпмо одговор аФтокеФалне црногорске цркве рускоме синоду на његове безобразне претензије. Тај је одговор написан тако, да је секретар владике Петра. дубровчанин Сладић абате Долче цлатио концепт тог одговора животом својим. Он «буде с овога света уклоњен.» 1 Отроваше га . . . Друго писмо управили су Црногорци цару Александру I. У њему јављају да су оно клевете на владику, жале му се да је Ивелић на све стране трубио да ће владику Петра послати у Сибирију, па настављају: «Наш архипастир није заслужио да би у његовом дому и незавпсности сопственој нко с њиме могао тако поступити, јер док смо год ми живи, никаква човечија сила није у стању њему таку бешчаст учинити. Наш митрополит није никада био под руским синодом, но само под заштитом В. Ц. Величанства, и то под моралном заштитом. за то нас до сада и нико није бранио. а сада место одбране почињемо гоњење трпити. Св. синод нема никаква посла са нашим владпком.» Одговор је било то.даје годишња помоћ од 1000 дук. цес. Црној Гори престала. Почетком 1806. Црногорци узеше Боку, али Александар I. з а љубав Аустрији , заповеди да се Бока преда Французима. Црногорцн иослушаше, за то им је Русија накнадила тај ратни трошак са тачно избројаних 2567 дук. цес. и 58 лира. 1813. Црногорци ударе опет на Боку, освоје, и начине са Бокезима савез да остају вазда једно политичко тело, али Александар I. заповеди да се Бока преда Аустрији и — бист тако! 2 Па ипак цар Руски није

1 Милаковић, стр. 218 — 237.

2 Милаковић ,стр, 239 — 31 2.