Otadžbina

596

О ОБЛИКУ И ВЕЛИЧИНН 11АШЕ ЗЕМЉЕ

највећем лоптпном кругу. јер 360 оваквих ступања односно лукова, дају цео лоптин обим, дакле обим наше Земље. При мерењу ступња имају да се испуне у опште ова три услова: а) мерење ступња мора да се вршп по највећем кругу на земљи, дакле по кругу, који иде кроз средсреду земљпну; б) овај највећи круг мора да је подесан, да се помоћу њега може наћи број стунања, минута и секунада онога сасреднога угла што одговара мереноме луку на земљп; и најпосле в.) мора да је могућно, да се извесном мером дужина меренога лука определи и представи. Да је први услов не зависан од другога, онда би се могао да узме при мерењу супња ма који највећи круг, који би кроз вертикале два произвољна места на земљи повући могли, јер се ове вертикале секу у средсредн земљиној, па по томе леже већ и у највећем кругу, по коме п треба дужнну лука мерити. Због другога услова боље је, да се највећи круг узме тако, да он лежи или иде у правцу ма кога меридијана на нашој земљи. У овоме случају, као што се лако схваћа , мернмо ми дужину лука по меридпјану. Други услов захтева, да знамо кривину меридијанова лука, т. ј. да знамо угао, који две вертикале, повучене у крајњим луковим тактикама, у средсреди наше земље захватају. Овај угао можемо одредити само астрономским опажањем и то тако, да у меридијанској равни уочимо ма какву звезду, која се из обе, дакле како из почетне такон из крајње лукове тачке, видети може. Трећи услов, да се нађе и мером представи дужина лука не стоји у вези с астрономским опажањима и најиростије би било , да се дужина лука непосредно измерп с каквим било мерилом, но најтачније опет да се између крајњих лукових тачака уметне снстем троуглова, дакле